НЕМИРНА ВАСИОНА МИГЕЛА СЕРАНА

НЕМИРНА ВАСИОНА МИГЕЛА СЕРАНА

Међу конспиролозима који су стварали своје моделе по методу
''историјског безумља'', после Генона, хтели бисмо да представимо
само оне који нису просто додавали поједине нијансе или корекције у
већ постојеће концепције, него су градили нове и неочекиване слике
историје. У такве конспирологе по дефиницији не спада већина
генониста и традиционалиста пошто они строго следе линију самог
Генона. То не умањује занимање за њихове радове, али у извесном
смислу ограничава ширину њихове интуиције. Нове претпоставке у
области окултне конспирологије треба тражити код оних који,
узимајући у обзир традиционалистичке теорије, ипак дозвољавају
себи удаљавање, будући да свако важно откриће захтева известан
ризик.
Најекстравагантнија међу постгеноновским конструкцијама у
сфери ''алтернативне историје'' јесте, по нашем мишљењу,
конспиролошка конструкција чилеанског аутора Мигела Серана,
познатијег по својим аутобиографским и уметничким остварењима,
као и по својим документарним књигама о Херману Хесеу и Карлу
Густаву Јунгу, чији је близак пријатељ био. Велики део свог живота,
изузетно богатог егзистенцијалним и мистичким искуством, Серано је
провео као амбасадор Чилеа у разним земљама у Индији, Бугарској и
Аустрији.* Дипломатска служба више од других побуђује склоност ка
истраживањима у окултној сфери па је тако, на пример, дипломата био
и чувени румунски традиционалиста Гетикус, аутор фундаменталног
рада из сакралне географије Румуније Хиперборејска Дакија, и
тајанствени Ж. К., кореспондент најотворенијих Генонових писама, и
многи други. Мигел Серано се лично познавао са истакнутим
политичарима, религиозним вођама, научницима и културним
прегаоцима ХХ века Николајем Рерихом, Индиром Ганди, садашњим
Далај-ламом, професором Херманом Виртом, психоаналитичарем
Јунгом, писцем Херманом Хесеом, песником Езром Паундом,
традиционалистом Јулијусом Еволом, митологом Керењијем, с
политичарима као што су Ото Скорцени, Леон Дегрел, канцелар
Крајски, диктатор Пиноче и многим другима. Све то наводи на
претпоставке да чак и најневероватније његове концепције имају неке
реалне основе иако, можда, да бисмо адекватно схватили његове идеје,
морамо да извршимо њихово ''дешифровање'', да их са оног језика који
* Једно време боравио је као дипломата и у Београду. (Прим. Прев.)
је Грасе д'Орсе називао ''дипломатским'' преведемо на обичан језик.
Метафизичка претпоставка Серанове конспирологије јесте
гностичка представа о Стварању као о катастрофи. У почетку
Постања, према Серану, постоји мноштво трансцендентним реалности
- Космичких Јаја. Она су андрогина и спадају у оно што Серано назива
Непостојећом Васионом. Али захваљујући тајанственом продору
некакве Зле Силе, једно од тих Јаја пуца и персонификација те Зле
Силе, Демијург, ствара из његових сакралних енергија
психоматеријалну Васиону, ''концентрациону Васиону'', ''причу коју
прича идиот'', како је одређује Серано. Гравитациона Васиона
Демијурга постоји на рачун заробљених трансцендентних енергија,
еона, од којих је један део доспео у Демијургово ропство случајно, а
други део из солидарности са првим. Једно од заборављених бића била
је Герда, наша Земља. То је материјализовани макрокосмички еон,
заробљена и замрзнута Звезда, жртва Демијурга. Микрокосмички еон
био је први човек Адам. Он је такође био Демијургова жртва. Адам је
првобитно боравио на Северној Земљи, у Хипербореји. Касније су се
његови потомци раселили по целој земљи. Као резултат ''преокретања
полова'' Хипербореја је, уместо Северног, постала Јужни поларни
континент Антарктик. И, најзад, још једна веома важна фигура
космогоније Мигела Серана јесу изасланици вечерње и јутарње звезде
Венере. То су надљудски еони, деца Луцифера, који су дошли у помоћ
људским заробљеним еонима, поступајући по закону солидарности, да
би им помогли у њиховој борби против Демијурга и ослободили их
окова ''вечног враћања истог''. Тако у главним цртама гласи пролог
конспиролошке драме. Даље следи историја човечанства у правом
смислу.
Ова историја се одвија на следећи начин. Демијург непрестано
тежи да у своје мреже улови и Адама и ''синове Венере'' који су му
притекли у помоћ. Да би то постигао, он користи најразличитија
средства. Тако, он чини све да би ''анимализовао'' Адама и приближио
га статусу животиње. То му полази за руком и тада долази до
утеловљења те некадашње чисто психичке форме: човек добија тело.
Касније Демијург лукавством приморава надљудске изасланике
Луцифера, ''Пале Анђеле'' (који код Серана не садрже у себи никакво
негативно оптерећење) да се мешају са кћерима Адама, човека-
животиње. Тако Демијург хвата у своје мреже и људе и надљуде.
Последњи и најуспешнији потез Демијурга у антрополошкој сфери
било је стварање Голема, човеколиких робота, највернијих и
најпослушнијих његових слугу.
Сва три антрополошка типа имају у историји своје циљеве:
1) Човеко-животиње, ''адамити'', у позитивном случају теже да
од ''луциферита'' задобију спасоносне силе и пронађу начин како да
напусте круг Вечног Враћања; у негативном, пак, случају, они воде
животињски живот, заснован на емоцијама, инстинктима, страховима
и страстима.
2) ''Венерина деца'', ''луциферити'', чувају у својој генетској
меморији и у својој крви посебне сакралне силе, потенције, и (по
традицији) они предају једни другима штафету борбе против
Демијурга. У том циљу они стварају духовна учења и сакралне
цивилизације, а такође изазивају различите антидемијургијске
генетске мутације. Чак и у стању пометености и заборава они остају
носиоци антидемијургијске агресије и анђеоске части.
3) Големи, био-роботи, представљају просте аутомате и зато
немају своју сопствену вољу. Њихови циљеви су Демијургови циљеви.
Они су његов послушни инструмент и због своје исконске
предодређености чине све да би подјармили и човеко-животиње, и
''луциферите'' и неутралисали њихове антидемијуршке тенденције.
Они су стални деструктивни агенти и фалсификатори.
Но, Серано се на томе не задржава и успоставља строгу
узајамну везу између ове три антрополошке категорије и разних
подела човечанства. По његовом мишљењу, ''луциферити'' су Аријци,
бели људи. (Многа древна имена аријских племена значила су управо
''синови Венере'': ''Фризи'' деца германске Венере, Фреје; ''Венети''
Венерина деца код Латина итд.) Биороботе-Големе Серано с
нескривеном јудеофобијом поистовећује с Јеврејима – Јудејима.
''Адамити'', човеко-животиње, јесу све остале мешовите људске расе.
У складу са оваквом поделом, Серано у свакој цивилизацији
прошлости издваја касту сакралних свештеника и ратника, касту
краљева која се састоји од ''луциферита'', Аријаца, надљуди; касту
рушилаца и носиоца анархистичких тенденција, која се састоји од
биоробота-Јевреја; и прелазну касту човеко-животиња, радника и
трговаца. Аријци се све време труде да створе надцивилизацију, да би
прокрчили пут ван граница ''концентрационе Васионе'', да би
ослободили из ропства материјализовани еон Земље-Герде
(претворили простор у време, раскинули ланце бога Сатурна којег је
оковао Демијург), да би коначно победили и уништили Злу Силу,
гравитационог Ђавола, Демијурга. Стоунхенџ, пирамиде, Гластонбери,
Екстернштајн, мегалити, камене киклопске грађевине у Андима све су
су то остаци велике аријске цивилизације која је тежила да на основу
магијског знања изврши преображај и спасење земље и човечанства.
Али сви покушаји су се завршавали крахом, јер је лукавом Демијургу,
уз помоћ аутомата-Голема, пасивних и тромих човеко-животиња, као и
''белих издајника'' (аријских Анђела који су прешли на Демијургову
страну), сваки пут полазило за руком да осујети планове својих
непријатеља, те су они сваки пут морали да почињу из почетка. При
томе су Аријци све више упадали у круг Вечног Враћања. У
зависности од астролошке ере ''луциферити'' су као свој знак
распознавања узимали одговарајући митолошки мотив – заставу Овна,
Бика, Близанаца, Риба, Девице итд. Али сваки митолошки модел
Демијургове слуге су узурпирале и изопачавале, упијајући сакралну
енергију кроз ''црне рупе'' материјалних ентропијских полова. Тако је,
по Серановом мишљењу, био осујећен и последњи историјски покушај
Аријаца да скину чини материјалног сна којим су били зачарани на
преласку из астролошке ере Овна у еру Риба. Такав покушај било је
''нордијско хришћанство'' Христа-Балдура или, тачније, Криста, пошто
Серано тврди да истинска традиција није било хришћанство, већ
кришћанство, са ''к'', а не са ''х''. Али Големи-Јевреји (нарочито ''Павле
из Тарса'', ученик рабина Гамалила) кривотворили су садржај аријске
традиције и претворили је из ''оружја Аријаца против Демијурга'' у
''оружје Демијурга против Аријаца''. Гностичка позадина аријске
гнозе, која је исконски била утемељена у хришћанству, историјски је
неколико пута избијала на површину. Али, сваки пут је ''спољашње
хришћанство Павла из Тарса'' немилосрдно и у корену уништавало све
такве покушаје. Тако су били угушени покрети ранохришћанских
гностика, касније катара и албижана. Али оваква узурпација није се
догађала само у Европи. Хиндуизам – најстарија аријска традиција –
био је такође изложен кривотворењу од стране B'ne-Israel, најстарије
јеврејске колоније у Индији, колоније која се састоји од такозваних
''црних Јевреја'' (антрополошки B'ne-Israel су блиски етиопским
Фалашима). ''Агентима'' јудаизма Серано сматра Шанкара-ћарју и
друге адваита-ведантисте, све до Рамана Махаришија. Истинску
традицију, по његовом мишљењу, треба тражити само међу
шиваистима и тантристима који не следе пут ''самадхи'', већ пут
Кајвала, ''персонификованог Апсолута'', ''диференциране
Бесмртности''.
Два миленијума последње астролошке епохе, епохе Риба, имала
су своју кулминацију на крају те епохе, у тренутку када је наступио
прелаз на еру Водолије. Тада се збио изузетан догађај који за Мигела
Серана и његову концепцију представља камен-темељац. Поражене
снаге антидемијургијских ''луциферита''-Аријаца окупиле су се ради
одлучног реванша. Тајни Ред ''Венерине деце'' под називом ''Туле'' (име
престонице Северне Земље – Хипербореје) израчунао је да настаје
време доласка аријског аватаре, оваплоћења Начела. Тога аватару
чланови ''Тулеа'' препознали су у личности Адолфа Хитлера (Треба
напоменути да је историјско друштво ''Tule-gesellschaft'', које је 1914.
године у Минхену основао барон фон Заботендорф, било само
''екстериоризација'', спољашњи одраз веома старе организације која се
чувала у најстрожој тајности, организације под именом ''друштва
Армана''.) Према томе, за Серана су Адолф Хитлер и
националсоцијализам били дубоко гностички, езотерични и
провиденцијални феномени. У целокупној историји
националсоцијализма и Трећег Рајха Серано види оваплоћење
езотеричне борбе ''луциферита'' са Демијургом, а нацистичку
јудеофобију сматра чисто гностичком појавом, повезаном са
езотеријским схватањем ''Венерине деце'', схватањем тајне мисије
Голема. Дакле, ударац није био усмерен против самих Јевреја, већ
против њиховог Бога, Демијурга-Јахвеа, који је на парадоксалан начин
стопљен са јеврејским ''колективно несвесним''. Сам Хитлер (и његови
најближи саборци, а нарочито Рудолф Хес, члан ''Tule-gesellschaft'', и
други) био је савршено свестан своје мисије и метафизичке позадине
Новог поретка. У својим књигама, Серано воли да цитира ову
Хитлерову изјаву: ''Ко у националсоцијализму види само политички
покрет, ништа не схвата у њему''. Праве езотеријске аспекте Серано
разоткрива и у СС, а нарочито у езотеријској СС-овској организацији
''Ahnenerbe'' ''Наслеђе предака''. Црни Ред је био војна организација
''луциферита'' који су планирали тоталну операцију против Демијурга.
Елементи те операције требало је да постану гностичко-медитативне
сеансе, магијски ритуали, истраживање наслеђа древних аријских
цивилизација у СС су проучавали санскрит, рунско писмо, упоредну
митологију најразличитијих народа, сакралну географију, лингвистику,
основе симболизма, тантризам, духовну алхемију итд. На генетском
плану, националсоцијалисти су тежили да доведу расно одабирање до
таквог степена, како би васпоставили древни генетски код првобитних
''луциферита'' – управо су овако, технички, у СС схватали појам
Фридриха Ничеа ''надчовек''. Основни задатак СС био је обнова Новог
Човека који би требало да буде ''нечовек'', ''Сунчани Човек'',
''Sonnenmensch''. Али све те етапе Серано је сматрао припремним.
Најважнија је била стварање такозване ''алтернативне науке'',
антигравитационе ''науке Имплозије'' помоћу које би ''луциферити''
трансформисали сам принцип материјалне Васионе. О том тајном
оружју говорио је аријски аватара Хитлер – Калки. Али профани свет
је мислио да је ту реч једноставно о новом техничком проналаску.
Овде треба истаћи да, потпуно независно од опште Серанове
космогонијске и антрополошке схеме и ван контекста његовог
конспиролошког виђења историје, цео његов опис фактичке стране
ствари у СС и с њим повезаних тајних ариософских организација
јесте, без обзира што звучи невероватно, потпуно истинит. Да бисмо
се у то уверили, довољно је пажљиво проучити радове ариософа с
почетка ХХ века: Гвида фон Листа, Јорга Ланца фон Либенфелса,
Карла Марије Вилигута и њихових следбеника. Већина ариософа били
су чланови СС или су са СС одржавали присне идеолошке везе.
Пројекти ''алтернативне науке'' такође су имали своје материјално
остварење, и у то је могуће уверити се проучавајући цртеже који су се
сачували у архивама из тог времена.
Према томе, националсоцијализам је био врхунац аријског
антидемијуршког устанка, а СС и Црни Ред су били штаб планетарног
и космичког, окултног рата. Ту треба поменути неколико конкретних
конспиролошких тема којима се бави Серано. То су теме летећих
тањира, Антарктика, Шупље Земље, нуклеарног оружја и Хитлеровог
спасења после пада Берлина у мају 1945. године. У принципу, ове теме
представљају idees fixes практично свих саврмеених конспиролога,
али код Серана се оне прилично органски уплићу у општу синтетичку
концепцију. Претходно треба напоменути да је повезивање ових тема с
нацизмом постало опште место шездесетих година, после појаве
књиге Јутро чаробњака Луиса Пауелса и Пола Бержијеа. Али треба
истаћи да се Серано свим тим бавио још пре почетка Другог светског
рата у свом часопису Нова Ера (Nueva Edad). Ректор Чилеанског
државног универзитета, масон, је после изласка књиге Јутро
чаробњака специјално из дипломатске службе позвао Серана у Чиле
да би сазнао на који начин је Серано добио те информације још пре
двадесет година.
Мора се признати да се ова страна теорија Мигела Серана чини
најфантастичнијом. Дакле, тема летећих тањира. Познато је да су се
први званични извештаји о летећим тањирима или ''Непознатим
светлећим летећим објектима'' појавили за време Другог светског рата
у рапортима енглеских пилота који су обављали борбене летове над
Немачком. Према Серану, то је било тајно оружје нациста,
произведено помоћу метода ''алтернативне науке''. Али то није било
техничко средство у правом смислу. НЛО су пре представљали неки
облик ''декорпорализованог'' бића, ''астрално'' тело. Другим речима,
Серано сматра НЛО магијским оружјем Аријаца ''луциферита''.
Помоћу НЛО је маја 1945. године из Берлина евакуисан и сам Адолф
Хитлер.
Теорију Шупље Земље Серано схвата буквално и сматра да се
унутар Земље налази простор који омогућава постојање правог
органског живота. Он поседује своје изворе светлости, своје подземне
реке и дрвећа и сл. Шупља Земља је пребивалиште будуће расе која у
магијско-генетском смислу представља најчистије ''луциферите'',
''подземне Аријце''. У утробу Шупље Земље може се доспети кроз
систем планинских пећина у Хималајима, на Тибету, на Памиру, у
Андима, Карпатима итд. Али улаз постоји и на половима – на Арктику
и Антарктику. Нарочити значај се у данашње време придаје
Антарктичком континенту, Новом Хипербореји. Управо је Антарктику
суђено да одигра најважнију улогу у будућим преображајима планете.
Серано помиње да близу обала Антарктика постоји ''оаза топлих вода'',
и то захваљујући томе што се у океан уливају топле реке из Шупље
Земље. Занимљиво је да је Серано лично предузео путовање на
Антарктик заједно са чилеанском војном експедицијом, а један
планински гребен овог континента добио је име које су му наденули
Серанови војни сапутници у част одважног песника и дипломате,
јединог цивила на броду. Тако на овом тајанственом леденом
континенту сада постоји и ''гребен Мигела Серана''. Многобројне
војнопоморске експедиције нациста на Антарктик јесу добро позната
чињеница. Такође, нису тајна ни чудна открића која су направиле
посаде нацистичких подморница у области земље Краљице Мод. Они
су тамо открили дивовски систем унутарконтиненталних шупљина
које све заједно образују огромне просторе са топлим ваздухом, са
температуром која скоро омогућава нормалан живот. Једном је
адмирал Дениц чак изустио следећу фразу: ''Моје подморнице су
откриле прави земаљски рај''. Истина, није прецизирао где. Серано
сматра да се ове речи односе управо на Антарктик. Према Серану,
системи пролаза испод земље Краљице Мод су ходници који воде у
унутрашњост Шупље Земље. Може се такође навести случај са војном
експедицијом америчког адмирала Берда који се 1947. године упутио
на Антарктик са читавом ратном ескадром, снабдевеном
бомбардерима, као да је био спреман за поморску битку. Извештаји
адмирала који је доспео на Антарктик заиста су садржали све термине
својствене поморској бици: ''Они нас нападају... Трпимо велике
губитке... итд.'' С ким је водио ову чудну битку адмирал Берд? Узгред,
после неколико година он је погинуо за време друге војне експедиције,
овога пута на Арктик. Серано сматра да су неки чланови СС, нарочито
они из езотеријских одељења, били благовремено пребачени у
подземне ходнике Антарктика. Тамо је био концентрисан и део ратне
морнарице националсоцијалиста. Серано тврди да за време својих
антарктичких трагања није успео да открије ништа што би могло
потврдити ту околност, али то није чудно будући да је тамо пловио у
саставу војне експедиције која је имала сасвим конкретне задатке који
нису имали ничег заједничког са теоријом ''Шупље Земље'' или ''оазом
топлих вода''. Како било, Серано претпоставља да је Адолф Хитлер
био пребачен из Берлина на Антарктик (посредством немачке верзије
НЛО или на неки још прозаичнији начин), где је живео до почетка 80-
тих година када је умро. Тешко је тачно рећи да ли су
националсоцијалисти смештени непосредно у утроби Шупље Земље
или унутар континенталних шупљина. У сваком случају, у томе
Серано види симбол спајања преосталих живих нациста-''луциферита''
с ''подземним Аријцима'' будуће расе.
И, најзад, поводом нуклеарног оружја Серано износи низ
прилично чудноватих мишљења. Позивајући се на веома поуздане
изворе, он тврди да су атомску бомбу први направили немачки
научници. При томе је најважније да им је пошло за руком да постигну
такву концентрацију урана како би се могао сместити у малу и лако
преносиву бомбу, и то само путем примене ''имплозивне науке'',
засноване на нарочитим окултним принципима. Експеримент са
атомским бомбама био је само један у низу важнијих и дубљих
истраживања, усмерених у потпуно супротном правцу него што су
експерименти са атомским оружјем, јер задатак ''имплозивне науке''
није се састојао у томе да се извуче енергија из раздвајања и разлагања
материје (то пре одговара светском вампиру Демијургу), већ,
напротив, да сједини раздељено, поново створи принцип андрогината,
преобрази материја, ''имплозира супстанција''. Али после пораза у
рату, немачке нуклеарне бомбе, укупно пет, доспеле су у руке
савезника. Иако поседују атомско наоружање, САД и СССР никада не
би могли нити могу да постигну такву концентрацију урана пошто
методи ''алтернативне науке'' остају ван њиховог домашаја. Све што
они умеју да граде су огромни атомски реактори које дижу у ваздух у
процесу нуклеарних проба. Од пет компактних бомби немачке
производње две су биле бачене на Јапан, једна је активирана у
Калифорнији, а још две се чувају у тајним арсеналима САД или СССР.
Непрестане политичке разговоре о нуклеарном наоружању Серано
сматра средством политичке манипулације, захваљујући којој две
велике силе, подједнако продемијургијске, големске и антиаријске,
држе човечанство у сталном страху и напетости, како би им било
лакше да владају.
Упркос крајњој екстравагантности свих тих конспиролошких
теорија, оне имају и извесне формалне потврде у различитим
информацијама које код савремених људи не изазивају неко нарочито
интересовање, јер побијати теорије ''безумника од историје'' се међу
савременим ''академским'' и ''профаним'' историчарима сматра нечим
потпуно недостојним. (Што се тиче атомске бомбе, Серанове идеје се
не могу тек тако одбацити, будући да је дуго радио у комисији ОУН за
атомску енергију.) И није случајно то што све те ''вруће тачке''
савременог конспиролошког сазнања непрестано привлаче нове
истраживаче – теме НЛО, Шупље Земље, нуклеарног оружја,
Антарктика, нацистичког езотеризма уживају нарочиту и повећану
популарност међу западним истраживачима окултног.
Пре него што завршимо опште излагање гледишта Мигела
Серана, треба такође разјаснити његово схватање Хитлеровог пораза у
Другом светском рату. Серано сматра да је спољашњи пораз био
ритуална нужност која је утемељила будућу сакралну цивилизацију
епохе Водолије. Главни култ те цивилизације биће трансцендентални
хитлеризам или езотерични нацизам. Изгубљена на материјалном
плану, Велика Битка била је добијена на духовном плану. Према
Серану, Хитлер није умро ни у Берлину, ни у свом антарктичном
уточишту. Он борави у Валхали, у невидљивој, али од Демијурга
преотетој блаженој земљи ''Венериних синова'', духовних Аријаца.
После краткотрајног спољашњег тријумфа Демијурга и његових
Голема-биоробота, после доласка Месије-Голема, настаће Последња
Битка. И тада ће се Адолф Хитлер, Десети Аватара, Калки, вратити из
Валхале Хероја окружен Последњим Батаљоном. Заједно са њим у
земаљски свет ће доспети анђеоски изасланици Непостојећег
трансцендентног Јајета, надљудска светлосна бића, ''Богови који се
враћају''. То ће бити остварење потпуног ослобођења свих
Демијурових заробљеника и микрокосмичких и макрокосмичких, и
надљуди-Аријаца, и човеко-животиња, ''адамита'', и материјализованих
планета (а посебно охлађене звезде Герде, Земље), и бога Сатурна, и
времена које је Демијург заробио у безизлазном лавиринту ''Вечног
враћања истог''. То ће бити последњи тренутак историје и с почетком
епохе Водолије доћи ће крај Демијургу као таквом, а Светлосна Бића
која су дошла из Другога, вратиће се у своју ''Непостојећу Отаџбину'',
у своје Велико Андрогино Јаје с оне стране гравитационе
''концентрационе Васионе'' које више неће бити.
Мигел Серано не само што теоријски излаже оваква гледишта,
него у Андима организује и ритуалне скупове, посвећене најважнијим
датумима хитлеристичког култа. Тако је, између осталог, приредио
велелепну свечаност поводом стогодишњице рођења Адолфа Хитлера,
а време рачуна управо по том датуму. Зато је Хитлерово столеће уједно
било и прво столеће нове Хитлеријанске ере.
Као своје саставне елементе, конспирологија Мигела Серана
преузима и различите верзије обичне, неметафизичке јудеофобије
(антисемитизма) и чисто политичког антимондијализма. Серано
посматра вулгарну јудеофобску аргументацију као упрошћени,
егзотерични израз дубљих, окултних истина. Зато у њој види
многобројне, али с његове тачке гледишта сасвим објашњиве
недостатке. У сваком случају, Мигел Серано је крајње доследан и
истакнути заступник одређене окултне линије која се одржава у
политици, религији, култури, метафизици, сакралној географији,
циклологији итд. Осим тога, он изузетно смело и отворено износи
поглед на свет који се у послератном добу, после ''Јалте'', мало ко
усуђује да јавно износи. Серано као да представља одговор и потврду
за бројне конспирологе-антинацисте, чија је фикс-идеја разоткривање
окултне неонацистичке завере и раскринкавање нацистичког
езотеризма.
Од Серана и његове ''хитлеристичке конспирологије'' лако је
прећи на друге ауторе који се на овај или онај начин баве темом
националсоцијализма. Код савремених конспиролога то је постала
главна тема, исто као што је тема Француске револуције то била код
њихових претходника пре двеста година.
Александар Гељевич Дугин – Конспирологија
(Наука о заверама, тајним друштвима и окултном рату)
Превео Зоран Буљугић
Логос, Београд, 2008