Протести у Француској, симболизовани жутим прслуком, покривају све већи део друштва. Политички експерти већ су овај покрет назвали “новом револуцијом”. Размере покрета “жутог прслука” су већ толико озбиљне да је апсолутно неопходно да се анализира овај феномен на детаљан начин.

Бавимо се живописном манифестацијом савременог европског популизма. Значење популизма као феномена, који се диже из политичке структуре у друштвима насталим на Великој  француској револуцији а на основу сукоба између леве и десне стране, сада се радикално мења.

Популистички покрети одбацују ову класичну политичку леву/ десну шему и не прате никакве строге идеолошке ставове, било десне или леве. Ово је снага и успех популизма: не игра се по предодређеним правилима. Ипак, популизам има своју логику: уз сву његову спонтаност, сасвим је могуће пратити неку логику, па чак и почетке популистичке идеологије која се обликује пред нашим очима.

Пре свега, чињеница да су популистички покрети усмерени против политичке елите у целини, без разлике, било да су оне десне или леве, је упечатљиво. Ово је “устанак периферије друштва против њеног центра”. Амерички социолог Кристофер Лаш (1932-1994) у свом чувеном раду назначио је облик владавине који у савременом западном друштву преовлађује као “побуна елита”. На почетку двадесетог века, уобичајено је да се прати дискусија Хосеа Ортега и Гассета о “побуни маса”, чији све већи утицај на политику угрожава, изгледа,  западну културу – европски логос. Али Кристофер Лаш је запазио нови политички тренд: то су елите које уништавају културу и европски логос данас. Ове нове западне елите, које су досегле врхунац моћи једино својом сналажљивошћу и огромном вољом за власт, много су горе и деструктивније од маса.

Обична особа и даље одржава неке културне традиције; готово је немогуће наћи “чистог пролетера”. Али модерне капиталистичке елите, које немају аристократизам у својим чулима, су похлепне за влашћу, положајем и комфором. Истовремено, све више и више маргиналних типова почело је да продире у “нову елиту”, то су људи који нису из периферних група, али су од мањинских група – етничких, културних, религиозних (често секташких) и сексуалних – који су постали доминантни међу њима. Управо то је изопачена руља, према Кристоферу Лашу, која представља основу модерне глобалистичке елите, која уништава темеље цивилизације.

Сходно томе, популизам – укључујући популизам “жутих прслука” – се може посматрати као поводни устанак људи против елита, које су потпуно изгубиле везу са друштвом. Елите су изградиле сопствени свет у коме владају двоструки стандарди, норме политичке коректности, либерална демагогија.

Према овим “новим елитама”, људи и друштво, у својој тренутној држави, немају место на овом свету. Због тога је типичан представник “нове елите”, Хилари Клинтон, која је узнемирена успехом десничарског популистичког Трампа, отворено вређала обичне Американце – као деплораблес, што значи “срамотно”. “Деплораблеси” су одабрали Трампа – не зато што су га волели, већ да одговоре на “глобалистичку вештицу” Клинтон.

Макрон је представник исте врсте “нове елите”. Занимљиво је да је уочи избора француски лист Либератион објавио наслов “Libération’ published the headline ‘Faites ce que vous voulez, mais votez Macron” (“Уради шта хоћеш, али гласај за Марона”). Ово је очигледна парафраза Алеистера Кроули-ја, који се  у 20. веку прогласио као Антихрист и Звер 666: “Чини шта ти је Воља и то нека је једини закон“. Другим речима, послушне гомиле би требало да гласају за Макрона не из неких рационалних разлога, не због својих идеја и врлина, већ зато што је то императивни закон владајуће елите. А занемаривање елита према послушним, убијеним масама је толико отворено да се не труде да их заведу неупотребљивим обећањима: “Гласајте за Макрона, јер је ово ред и о овоме се не расправља”. Гласајте и онда сте слободни. Иначе, ви сте деплораблес-и. И то је све.

У Италији, је половина популације гласала за десничарске популисте “Лиге”, а друга половина – за левичарске популисте из “Покрета пет звездица” (Cinque stelli), тако да су заједно ове странке успеле да створе прву популистичку владу у европској историји.

Што се тиче Француске. Иако у Француској практично нема политичких контаката између десничарског популизма Националног фронта и левичарског популизма Меланшона, данас је он уједињен у херојску побуну “жутих прслука”. “Жути прслуци” су деплораблес-и, и десни и леви (али не либерално леви, нити либерално десни).

Десничарски популисти су уплашени од лудих нових елитних политика везаних за имиграцију и уништавање остатака француског идентитета. Левичарски популисти су огорчени катастрофалним економским политикама либерала, који брани само интерес великог бизниса: Макрон је штићеник Ротшилда и то показује на којој је страни.

“Жути прслуци” су се побунили против Макрон-а, против владајуће либералне елите. Али данас, то више није питање класичног десног или левог. Макрону је препуштена подршка миграцијама, заштита мањина, легализација дегенерације и такозваног “културног марксизма”,  исправно (либералног права) у смислу економије, он чврсто брани интересе великог бизниса и европске бирократије. Он је чисти глобалиста, који не занемарује директну декларацију о његовој припадности Слободном зидарству (његов познати  знак руком, представљајући троугао), чак и са директним сатанским слоганима: “Радите оно што желите, гласајте за Макрона”. Побуна жутих прслука “је усмерена управо против ове комбинације либералне деснице и либералне левице.

Ако Меланшон и Марин Ле Пен не могу бити политички уједињени, будући да је један – превише лево, а други – сувише десно, онда ће ‘жути прслуци’ то учинити уместо политичких лидера који желе да воде популистички покрет. “Жути прслуци” нису само против економске политике или имиграције – они су против Макрона као симбола комплетног система, против глобализма, против либералног тоталитаризма, против “постојећег стања ствари”. Покрет “жути прслук” је популистичка и популарна револуција. И реч “људи” (populus, ‘le peuple’) у концепту “популизма” мора се схватити буквално.

Ово нису апстрактне масе или безлични пролетаријат – они су последњи живећи људи који су се подигли против светске моћи глобалистичког потомства, побуњеници (како сматра Лаш) културе и цивилизације, као и  човека као таквог, као људи , као Бог. Данас више нема ни десног  ни левог: само су људи против елите. “Жути прслуци” стварају нову политичку историју, нову идеологију. Макрон није лично име, то је етикета Матрице. Да би остварио слободу, он мора бити уништен. Тако кажу “жути прслуци”, и они говоре истину.

Превео: Никола Павловић

Обрада: Центар за културну обнову Археофутура