Teorija mrežnocentričnih ratova

Kancelarija za reformisanje OS sekretara za odbranu (Office of Force Transformation) pod upravom viceadmirala Artura K. Sibrovskog (Cebrowski) sačinila je novu koncepciju vođenja ratova („emerging theory of war“). Ona se danas aktivno uvodi u praksu izvođenja borbenih dejstava SAD u Iraku i Avganistanu, testira tokom manevara i na simulatorima. Autori te teorije uvereni su da će ona u najskorijoj budućnosti „ako i ne zameni tradicionalnu teoriju rata, makar će je bitno i kvalitativno nepovratno izmeniti“. Pozivanje na tu koncepciju je postalo otrcana fraza u izveštajima ministra odbrane SAD Donalda Ramsfelda, podsekretara za bezbednost Pola Vulfovica i drugih najviših vojnih činovnika SAD.

Tri ciklusa civilizacije i tri modela vojne strategije

Mrežnocentrična teorija rata je zasnovana na fundamentalnoj podeli ciklusa ljudske istorije na tri faze – Agrarnu, Industrijsku i Informacionu epohu, i svakoj od njih odgovaraju posebni modeli strategije.

Tim epohama strogo odgovaraju sociološki pojmovi – premoderna, moderna i postmoderna. Informaciona epoha – to je razdoblje postmoderne koje se odigrava danas, kada razvijena društva Zapada (u prvom redu SAD) prelaze u kvalitativno novu fazu. Teorija mrežnocentričnih ratova predstavlja model vojne strategije u uslovima postmoderne. Kao što modeli nove ekonomije, zasnovani na informacijama i visokim tehnologijama, danas dokazuju svoju premoć nad tradicionalnim kapitalističkim i socijalističkim modelima industrijske epohe, tako i mrežnocentrični ratovi pretenduju na kvalitativnu premoć nad ranije strateškim koncepcijama inustrijske epohe (moderne). Teorija mrežnocentričnih ratova predstavlja prenošenje osnovnih momenata postmodernističkog prilaza na sferu vojne nauke.

Šta je to „mreža“ u vojnom smislu

Ključni pojam za čitavu teoriju predstavlja termin „mreža“. U savremenom američkom jeziku se osim imenice „the network“ – „mreža“ – pojavio neologizam – glagol „to network“, što se približno prevodi kao „obuhvatiti mrežom“, „uvesti mrežu u “, „priključiti mreži“. Smisao „mreže“, „mrežnog načela“ je u tome da glavni element čitavog modela predstavlja „razmena informacija“ – maksimalno širenje oblika proizvođenja tih informacija, pristupa njima, njihove raspodele, povratne veze. „Mreža“ predstavlja novi prostor – informacioni prostor u kome se i odigravaju osnovne strateške operacije – kako obaveštajnog, tako i vojnog karaktera, a takođe i njihova medijska, diplomatska, ekonomska i tehnička podrška. Toliko široko shvaćena „mreža“ istovremeno obuhvata različite sastavnice koje su ranije strogo odvojeno razmatrane. Borbene jedinice, sistem veza, informaciona podrška operacije, oblikovanje javnog mnenja, diplomatski koraci, socijalni procesi, obaveštajna i kontraobaveštajna služba, religiozna i kolektivna psihologija, etnopsihologija, ekonomska podrška, ekonomska nauka, tehničke inovacije itd. – sve se to odsad smatra uzajamno povezanim elementima jedinstvene „mreže“, među kojima se mora vršiti stalna informaciona razmena. Smisao vojne reforme u okviru „nove teorije rata“ informacione epohe sastoji se u jednom: stvaranju moćne i sveobuhvatne mreže koja konceptualno sobom zamenjuje ranije postojeće modele i koncepcije vojne strategije, integriše ih u jedinstven sistem. Rat postaje mrežna pojava, a vojne operacije – podvrsta mrežnih procesa. Redovna vojska, sve vrste obaveštajnih službi, tehnička otkrića i tehnologije, novinarstvo i diplomatija, ekonomski procesi i socijalni preobražajim civilno stanovništvo i kadrovski oficirim regularne jedinice i pojedine slabo oformljene grupe – sve se to integriše u jedinstvenu mrežu kojom cirkulišu informacije. Stvaranje takve mreže predstavlja suštinu vojne reforme OS SAD.

Operacija baznih efekata („Effects – based operations“ – EBO) – centar „mrežnocentričnih ratova“

Centralni zadatak vođenja svih „mrežnih ratova“ predstavlja izvođenje „operacija baznih efekata“ (Effects – based operations“), u daljem tekstu OBE. To je najvažnija koncepcija čitave dotične teorije. OBE se definišu kao „sveukupnost radnji usmerenih na formiranje modela ponašanja prijatelja, neutralnih snaga i neprijatelja u situaciji mira, krize i rata“ (Cit. Prema : Edward A. Smith Jr. Effects-based Operations. Apllying Network-centric Warfare in Peace, Crisis and War, Washington , DC:DoD CCRP,2002).

OBE znači nesumnjivo uspostavljanje potpune i apsolutne kontrole svih učesnika aktuelnih ili mogućih borbenih dejstava i totalno manipulisanje njima u svim situacijama – i onda kada se rat vodi, i onda kada se bliži, i onda kada vlada mir. U tome je suština „ mrežnog rata“ – on nema ni početak ni kraj, on se stalno vodi i ima za cilj, da onima koji ga vode obezbedi mogućnost svestranog upravljanja svim aktivnim snagama čovečanstva. To znači da uvođenje „mreže“ predstavlja lišavanje zemalja, naroda, armija i vlada i čitavog sveta bilo kakve samostalnosti, suverenosti i subjektiviteta, njihovo pretvaranje u strogo upravljane, programirane mehanizme. Iza skormne „tehničke“ skraćenice „OBE“ stoji plan neposredne planetarne kontrole, svetske prevlasti novog tipa kada upravljanju nisu podložni pojedini subjekti, već njihova sadržina, njihove motivacije, radnje, namere itd. To je projekat globalne manipulacije i totalne kontrole u svetskim razmerama.

To se vidi iz definicije OBE. Takva „operacija“ ima zadatak da formira strukture ponašanja ne samo prijatelja, već i neutralnih snaga i neprijatelja, tj. i neprijatelji i snage koje zauzimaju neutralnu poziciju, u suštini se nesumnjivo povinuju nametnutom scenariju, deluju ne po sopstvenoj volji, već po volji onih koji sprovode OBE, tj. SAD. Ako neprijatelji, prijatelji i neutralne snage u svakom slučaju čine upravo ono što hoće Amerikanci, pretvaraju se u upravljane (manipulisane) marionete – još i pre nego što dođe do konačnog poraza. To je dobijanje bitke i pre njenog početka. OBE se podjednako primenjuju tokom borbenih dejstava, u trenucima krize i razdobljima mira, što podvlači totalni karakter mrežnih ratova – oni se pokreću ne samo u trenutku napetog sučeljavanja i u odnosu na protivnika, već i u odnosu na saveznika ili neutralne snage. Cilj mrežnih ratova je OBE, a cilj OBE je apsolutna kontrola svih učesnika istorijskog procesa u svetskim razmerama.

Osnovna načela mrežnocentričnih operacija – informaciona nadmoć

U prvom redu treba se boriti za informacionu nadmoć:

- veštački povećati potrebu protivnika za informacijama i istovremeno mu smanjiti pristup informacijama;

- obezbediti širok pristup informacijama za svoje, kroz mrežne mehanizme i instrumente povratne veze, pouzdano ih zaštitivši od ubacivanja protivnika;

- smanjiti sopstvenu potrebu za statičnim informacijama kroz obezbeđivanje pristupa širokom spektru operativnog i dinamičnog informisanja.

“Narandžasta” pretnja – mrežna pretnja

Poslednjih godina mrežni ratovi postaju sve očigledniji. U grubom obliku (“hard”) ih SAD vode u Iraku i Avganistanu, spremaju u Iranu i Siriji. U mekom obliku (“soft”) se isprobavaju u Gruziji, Ukrajini i Moldaviji. Na postsovjetskom prostoru su jednoznačno usmereni protiv Rusije i njenih interesa. “Narandžasta” revolucija u Kijevu predstavlja tipičan primer upravo takvih tehnologija. Zadatak da se Ukrajina otrgne od Rusije rešeava se energično, uporno, uz korišćenje mnoštva činilaca a pri tome bez klasičnih metoda sile. Rezultat sam pada u ruke.

Najvažniji instrument tog procesa je “narandžasta” mreža. Ona je stvorena po svim pravilima vođenja “mrežnocentričnih operacija”. Zadatak OBE (operacija baznih efekata) u Ukrajini je bilo očigledno oblikovanje sistema ponašanja svih strana – Juščenka, Janukoviča, Kučme, elite, masa, političkih tehnologa, ekonomskih klanova, vrhovnih činovnika, etničkih i socijalnih grupa. Svaki učesnik dramatične ukrajinske jeseni-2004 bio je manipulisan. Neko neposredno, neko posredno, neko preko Rusije neko preko Evrope, neko preko ekonomskih poluga, neko preko religioznih (često protestantskih) krugova itd. “Narandžasti” procesi – to je otvoreno izronjavanje mrežnocentričnih operacija. Posle toga je nemoguće zapažati ih.

Neuspeh Rusije i proruskih snaga u Ukrajini bio je predodređen još pre početka čitave situacije, pošto su se međusobno sukobile potpuno nesimetrične snaga – industrijske tehnologije protiv informacionih (postindustrijskih). Upravo je “narandžasta” revolucija u Ukarajini pokazala koliki je jaz ruskog zaostajanja i opseg američke nadmoći. SAD su načinile još jedan značajan i upečatljiv korak na putu ka svetskoj mrežnoj prevlasti.

Više nema nikakve sumnje da slična sudbina čeka i samu Rusiju. Po logici vođenja mrežnocentričnih ratova nju će zadesiti ista sudbina. Pri tome je važno to da će se to desiti čak i u slučaju da Rusija ostane u statusu “neutralne” države ili čak prijatelja SAD. OBE se, kako sledi iz nove teorije rata, vodi protiv svih i uvek. I u Rusiji je 2008. godine prirodno na pomolu kriza. I američke arhitekte mrežnih ratova će se u tom razdoblju pozabaviti i već se aktivno bave njenim ponašanjem. U tu svrhu će biti pokrenuti osnovni segmenti unutar same Rusije, biće uticano na socijalne, informacione i kognitivne procese, svakom će biti dodeljena njegova uloga i svako će morati da je igra – i “narandžasti” i njihovi protivnici , i opozicija, i bezbednosne strukture, i malograđani (čak se i njihova pasivnost i povučenost može iskoristiti u mrežnim ratovima – kao što se male struje koriste u kompjuterskim tehnologijama, između ostalog u mikroprocesorima).

(odlomak iz knjige: Александр Дугин, Геополитика постмодерна – времена нових империј. Очерки геополитики XXI века, Амфора, Санкт-Петербург, 2007.)