TREĆA SNAGA ILI VLAST SAMA IZAZIVA „OBOJENU REVOLUCIJU“ U RUSIJI

Mnogi među nama koji se protive „obojenima“ danas ne podržavaju ni Putina, ali podržavaju ujedinjenu zemlju

Svima je odavno jasno su „obojene revolucije“  organizovane iz jednog centra globalnog upravljanja, odakle se instrumentalizuju objektivno postojeći ekonomski i politički problemi. To potvrđuju mnogi primeri iz novije istorije koje smo mogli da vidimo – u Gruziji, Ukrajini, Moldaviji, u arapskom svetu kao i nešto ranije u Srbiji. Niko ne sumnja da je reč o mrežnom ratu, vođenom iz određenih centara moći, koji koriste najsavremenije tehnologije, uključujući i informacione, poput tehnologije „kontrolisanog haosa“. Sve to je potpuno jasno svakom stručnjaku za spoljnu politiku, političke nauke ili informacione tehnologije. 

Pomoću ovih klasičnih strategija priprema se i „obojena revolucija“ u Rusiji. Kao i na svim ostalim mestima gde se odigrala, ona ima svoje strane pokrovitelje, koji nemaju nikakve veze sa interesima našeg naroda i našeg društva. 

Nema nikakve sumnje da je danas poveden „mrežni rat“ protiv nas i da njegovi režiseri dolaze iz centra odakle pokušava da se izgradi globalni svet. To sami priznaju i globalistički stratezi iz tog centra, koji svoju mrežu pletu meko, ali sasvim otvoreno, čak se ne libeći da pokažu koliko ih irtira kada pokušavamo da se odupremo tom procesu. Već samo prisustvo spoljnjeg pokrovitelja govori nam da ti događaji ne odgovaraju našem državnom suverenitetu i interesima našeg ruskog društva. 

PAD PUTINOVOG LEGITIMITETA S tim u vezi, važno je znati da je naša potreba za pravdom i koherentnom državnom strategijom – koju može i mora da nam garantuje vlast – sasvim prirodna i opravdana. Međutim, naši zahtevi nemaju nikakve veze sa „narandžastim“ manipulacijama, ni sa pokušajima da se Rusija liši svog suvereniteta, kao ni sa pokušajima da se uništi naše društvo i da se država digne u vazduh. Sam otpor moćnom spoljnjem neprijatelju – smrtnom protivniku Rusije – glavni je motiv da se ujedine ljudi različitih političkih stavova i da se tako suoče sa ovom pretnjom. 

Nagli pad legitimiteta Vladimira Putina i političkog kursa koji on predstavlja danas je tužan koliko i istinit. Dakle, ne mogu više da kažem da sam njegov istomišljenik, ali se – poput Sergeja Kurginiana, Aleksandra Prohanova i ljudi ne učestvuju u podršci Putinu –protivim raspadu države. Putin zapravo gubi legitimitet, njegovim potezima i potezima njegove Jedinstvene Rusije nezadovoljan je sve veći broj ljudi u našem društvu. Oni danas izazivaju nezadovoljstvo većine, ali, još više, nezadovoljstvo aktivne manjine koja pogleduje na Bolotni trg (mesto okupljanja antiputinovskih liberalnih demonstranata; prim. prev.). Ako se Putinov pad nastavi u budućnosti, tada čak ni njegova pobeda na martovskim izborima neće promeniti ništa. Ona će samo da odloži neizbežni ishod sistemske krize, u kojoj se nalazimo. 

Ako Putin ne shvati volju naroda izraženu 4. februara na demonstracijama na Poklonoj gori (mestu okupljanja „antinarandžastih“ demonstranata; prim. prev.), ako ne bude razumeo signale koje je tada dobio i ako fundamentalno ne izmeni svoj kurs – naše društvo biće osuđeno na revolucionarne promene. I onda će sve da postane stvarno, stvarno vruće. Ako on veruje da je stanje redovno, da sve čvrsto drži u rukama, ako bude nastavio sa svojom politikom „ni riba ni devojka“ – to će biti nastavak i besmislene politike i birokratske tiranije u Rusiji. I tada će Putin izgubiti kontrolu nad situacijom u zemlji. Proizvodeći osećanje bezakonja u zemlji i nastavljajući besmislenu politiku, vlast danas sama priziva obojenu revoluciju u Rusiji. 

Njegov 12-godišnji politički ciklus je završen. Putin će sam morati da otvori novu agendu. Sa jedne strane, ima ponudu „obojenih“, koji žele da situaciju iskoriste u svoju korist provodeći liberalnu revoluciju. Sa druge strane, upozoravamo ga mi, pristalice jake, moćne, od strane kontrole nezavisne, socijalno orijentisane Rusije. 

MI, VEĆINSKI RUSI Podsećamo Putina da ga nećemo podržati bezuslovno, bez obzira na sve što je uradio do sada. Možda ga na kraju zaista nećemo podržati. Mnogi među nama koji se protive „obojenima“ danas ne podržavaju ni Putina, ali podržavaju ujedinjenu zemlju, koja će moći da se suoči sa pretnjom koja visi nad njom. 

Glavni zadatak ljudi koji su potpisali pakt protiv „obojenih“ i uključili se u borbu protiv realizacije scenarija za revolucionarno rasturanje zemlje – jeste da ne dozvole da neprijetelji Rusije iskoriste objektivno delegitimizovanu vlasti, kao što im je mnogo puta u našoj istoriji bilo omogućeno. Shodno tome, čak i ako sadašnjem političkom vođstvu ispadne vlast iz ruku, ona ne sme automatski da pripadne neprijateljima Rusije – liberalima koji su uzurpirali masovni protest na Bolotnom trgu. 

Danas moramo da se borimo za vlast u ime Rusije, u ime socijalne pravde i suvereniteta, čak i ako oni koji danas predstavljaju našu zemlju ovaj zahtev ne mogu da ispune. Zato smo danas na početku – na izvoru rađenja „treće sile“, koja neće biti proputinovska, ali će biti državotvorna, patriotska, socijalno orijentisana i koja će bezuslovno nastupiti protiv „obojene revolucije“ nezaviosno od toga hoće li to ići na ruku sadašnje vlasti ili će biti biti protiv nje. 

Ne isključujem pritom ni da će nas protivljenje vladajućem kursu u nekom trenutku dovesti u veoma tešku konfrontaciju sa vlastima. Ali to će se desiti u ime Rusije, bez ikakvog spoljnjeg uticaja, u interesu ruske većine i naše velike nacije. Ruska većina je, na kraju, protiv svih oblika birokratske uzurpacije vlasti, ona je protiv korupcije, protiv agenata i predstavnika neke od brojnih političkih struja kakve je zamislila elita. 

Mi, predstavnici većinskog naroda, većinske Rusije, mi, Rusi, ruski ljudi, koji su svesni da je otadžbina u opasnosti, prepoznajemo odakle nam dolazi glavna pretnja i nameravamo samostalno da delujemp. Ali ne ni protiv vlasti, ni za nju, već za Veliku Rusiju! 
 

Prevod sa ruskog Novi Standard