Узрастање русофобије мери се вековима. Запад је од давнина, пре него што је напао Русију, демонизовао Русе. Проглашавао их је варварима, изродима, подљудима. А онда су почеле инвазије: тевтонских витезова, пољских најамника, француске гарде, СС трупа. Циљ ових инвазија је заузимање територија, уништење традиционалне руске власти, претварање Руса у робове. Међутим, Русија, која је преживела инвазије, падајући у понор националних катастрофа, поново се рађала, поново се догађало васкрсење и ницала нова империјска руска држава, достижући невиђене висине.

Данашња русофобија добија карактер пројекта. Пројекат „Русофобија“ као свој задатак поставља уништавање те дубоке скривене суштине, из које Русија сваки пут устаје, тог скривеног зрна из којег поново почињу да расту велики империјски усеви. Русија и Руси морају бити истребљени као појава. Русе треба једном заувек избрисати из светске историје. Пројекат „Русофобија“ укључује изградњу џиновског булдожера, који се лансира из Минска и Смоленска, креће се преко словенске Евроазије и струже Русију све до Тихог океана. А онда ће ову опустошену територију посути сумпорном сољу – да овде не израсте ни једна травчица.

Кодови руске судбине воде народ ка достизању узвишеног божанског идеала. Ови кодови нису наведени у табели. Нису уклесани на плочама. Ови кодови су тајна знања доступна богооткривеним руским људима. Богооткривени руски владар, било да је то цар, кнез или вођа, поседује тајно знање. Он је у стању да пробуди руске кодове у таквом низу да руску историју усмеравају у снажан стваралачки импулс.

Магични кодови су изводили Русију из свих преокрета и црних рупа, привлачећи је Руском Сну. Они су садржани у руским бајкама о мртвој и живој води, о бесмртности. У учењу великих православних мистика, као што су старац Филотеј, творац теорије Москва – Трећи Рим, и патријарх Никон, градитељ Новог Јерусалимског манастира у близини Москве. У учењу руских космиста, у грандиозном погледу на свет Николаја Фјодорова, који је човечанству обећао бесмртност. У расправама и политичким доктринама бољшевика, који су сањали да створе идеално постојање на земљи, доносећи на земљу Царство Небеско.

Ови кодови су драгоцено расути по руској култури, по руској књижевности. Зато пројекат „Русофобија“ обухвата потискивање руске културе, њено искорењивање, протеривање са светског простора, потрагу за тим тајним знањем, тим магичним руским кодовима и њихово сузбијање једног по једног.

Пушкин је драгоцени ковчег у коме се као драгуљи чувају магични руски кодови. Мржња русофоба усмерена је на Пушкина. У њему су русофоби препознали извор руске ренесансе, руску духовну бесмртност.

Хитлер се окренуо дубинама немачког паганизма, мрачним тајнама германизма: рајнском злату, Нибелунзима, Зигфриду, Валкирама, рунама. Тајно друштво „Аненербе“ је сабрало ове дубоке енергије и усадило их у срца немачких легија, које су са рунским муњама на униформи освојиле пола Европе и кренуле на Совјетски Савез.

Стаљин је 1937. наредио да Пушкин постане најчитанији и најпопуларнији совјетски песник. Пушкинови радови су објављени у милионским тиражима. Читали су га у школама, на предстражама, рецитовали у војним јединицама. На позоришним сценама постављане су бајке и опере по његовим делима. Пушкин је својом огромном енергијом хранио предратни совјетски народ. А 1941. Пушкин и „Аненербе“ су се сударили на ратиштима.

Испоставило се да је Пушкинова златна рибица јача од демона Рајне. Пушкинов Евгеније Оњегин победио је суморног Зигфрида. Пушкин је заједно са Жуковом стигао у Берлин. Његове руке су, заједно са рукама совјетских пешадинаца, држале јарбол победничке заставе на куполи Рајхстага.

Пројекат „Русофобија” је укључен у други, још грандиознији пројекат – „Велико анулирање”. Тежећи превласти над целим човечанством, Запад покушава да уништи сву разноликост и посебност народа, њихову вишебојност и суверенитет, да човечанство претвори у лепљиву, сиву, једнобојну масу изопштену из божанских темеља, над којом стоје суперљуди и управљају током историје, бришући непожељне народе, међу којима су првенствено Руси.

У недрима пројекта „Велико анулирање“ формира се нови мистериозни светски субјект, који се условно назива „технотрони фашизам 21. века“. Његово рођење у Украјини посматрамо на примеру Зеленског. Нема потребе да се стално смејете Зеленском, да му се ругате и називате га кловном или пајацем. Нека то ураде Кукриникси. Ми, борећи се на „територији смисла“, мораћемо да разоткријемо Зеленског као злокобног субјекта.

Зеленски је реторта у коју се сипа много раствора, много есенција, које чине тајанствени узаврели коктел. Код Зеленског, који облачи везене кошуље, постоји и старословенско, прехришћанско паганство са Перуном, идолима и боговима. Ту је и немачко духовно подземље са својом магијском симболиком, видљивом на мртвим телима пука Азов. Он садржи ултралибералну идеологију Запада са геј парадама, пакленим култом задовољства, шоу бизнисом који замењује културу и веру. И загонетна јеврејска мистика, кабалистичке тајне. И сва та фантазмагорична смеса је озрачена енергијама дигиталне стварности, обдарена вештачком интелигенцијом – она кључа и генерише фантастичне, до сада невиђене енергије које фашизују свет.

У Украјини, на Мајдану, рођен је овај фантастични злокобни субјект, назван технотрони фашизам 21. века. Из украјинске лабораторије, у којој је синтетизован, он је пренет у свет. Пољска се фашизује пред нашим очима. Фашизује се Немачка у којој су на власт дошли потомци СС-а. А европске демократије, исцрпљене толеранцијом, неспособне да произведу лидере, постепено се претварају у националне тоталитарне државе. Зеленски ће се појавити у Француској, Италији, Шпанији, Скандинавији...

Америка се фашизује. Нови амерички фашизам није Кју Клукс Клан, није бели шовинизам, није екстравагантни, бесни Трамп. То је Хилари Клинтон, то су Обама, Бајден, црни расизам, леви екстремизам, еугеничка култура која у Америци никад није умрла и која је увек размишљала о томе да исправи човечанство искључивањем из њега подљуди.

Еугеничка култура Америке 1920-их довела је до масовне стерилизације дефектних Американаца, до гасних комора са гасом породице „Циклон“. Еугеничка култура је пренета у Немачку, изнедрила Хитлера и теорију о надчовеку, запалила крематоријуме широм Европе, а јеврејски народ претворила у гориво за пећи Аушвица и Мајданека.

Данас се у Украјини Руски Сан бори против технотроног фашизма. У Авдејевки и Попасној, за које свет никад није чуо, одлучује се о судбини овог света. Руски „Урагани“ и „Градови“, руски „Калибри“ и „Кинжали“, милиције Донбаса и ваздушно-десантни батаљони нападају пројекат звани „Русофобија“. И опет, по ко зна који пут, крвљу умивена, овенчана и бесмртна Русија узима на себе грех света – дешава се велико руско прочишћење.

Тако је много суза и крви у живој руској води.

(„Завтра“, превео Ж. Никчевић)