РУСИЈА ДОЛАЗИ! 

„Чак и ако је у центру све паралисано, све у пометњи и неверици, много тога зависи од оних стражара који, премда заборављени на најистуренијем положају, и даље извршавају своју дужност – јер, наредбу за повлачење нису добили, или се можда праве да је нису добили. Имам у виду управо Србе, праве Србе, оне Србе које тако дубоко и тако искрено воле сви Руси – било да ишта знају о њиховој култури и историји или не. Треба још сасвим мало да истрајемо. И можда ћемо још и доживети онај тренутак када ће се Вавилон савремене постмодернистичке цивилизације срушити и ветар историје га развејати у прах и пепео. Верујем у то“.

Ово је део предговора књиге „Геополитика постмодерне“ Александра Дугина, која је недавно објављена у Москви. Преведена је и на српски језик. Др Дугин је деведесетих година објавио вредно дело „Основи геополитике“, теоријски поделивши геостратегијски простор у свету на атлантистички (САД) и евроазијски, који треба да предводи Русија. На тај начин, на научним основама, разобличио је суштину америчке доминације и указао колико је за човечанство битна моћ православне Русије.
Др Дугин из угла признатог научника, геостратега говори за „Печат“ о све тежим приликама у свету, значају моћне Русије, и о врло незавидном, како упозорава, „ужасном положају Србије“!

Геополитика за основу узима постојање два поларна субјеката светске политичке историје – атлантизам и евроазијство, Море и Копно. Односно – јасно супротстављене интересе, или како истичете, планетарни двобој између атлантистичког САД-а и Русије-Евроазије!
У општем смислу, то је сучељавање између Мора и Копна, између таласократије и телурократије. И није толико важно која земља коју улогу игра. Раније САД није био таласократија, али је постепено постао. То се тачно види у политици Вудро Вилсона, а раније је предсказано у радовима адмирала Мехена. А Русија се налази на територији хартланда, што значи да нема избора – то је Копно и само Копно. Када је на месту Русије била империја Џингис-кана, она је била Копно. У другој половини 20. века САД почиње да у потпуности оличава Картагину, цивилизацију Мора. А СССР – Копно. Тако се уобличио геополитички систем са два пола. Данас је он срушен. То значи да Море преплављује Копно.

Приоритетну зону сукоба интереса два пола представља обалска зона (римланд), која се пружа дуж евроазијског континента, од Западне Европе ка Далеком Истоку, захватајући Средоземље, Средњу Азију, Индију.
О овој теми се може много говорити. Смисао је у следећем: како би у сопственом интересу организовала свет, Евроазија-Русија мора планетарно да се такмичи са САД-Морем. У ту сврху се Русија мора борити за контролу над римландом, то јест над зоном изласка на топла мора – Атлантик на Западу, Средоземље и Индијски океан на југу. То је и чинила Русија, борећи се са Западном Европом и Турском. Поморска сила настоји да не допусти Русији прилаз тим топлим морима и затвара је на хладном североистоку. Руси покушавају да се пробију, наши непријатељи нам то не дају. Играње на карту утицаја Енглеске и атлантизма у Европи (данас савезника и вазала САД-а у НАТО-у – удар на Србију), на Блиском Истоку (проамерички режими и непосредан упад – Ирак), у Средњој Азији (окупација Авганистана), партнерство с Пакистаном, Кином (Г-2), Индијом, контрола над Јапаном, главна поморска база САД-а у Индијском океану на острву Сан Дијего, Корејски рат, Вијетнам, Авганистан – сви слични локални сукоби представљали су битку за Римланд. Сада се зона Римланда шири – против нас – на рачун Источне Европе, Прибалтика, покушаја САД-а да успостави контролу над земљама Заједнице Независних Држава.

Коментаришући политичку географију савременог света, указујете да конфликти не долазе толико између држава, колико настају услед противречности између цивилизација, па чак и типова цивилизација!
Да, цивилизације, нови актери који се запажају у постмодерни, пошто се руши стари модел националних држава. Цивилизација – то је истовремено нови и стари идентитет. Постојала је у доба империја и религија, потом је уступила место националним државама. Данас се националне државе руше у корист „глобалне државе“ и „светске владе“, те се зато помаљају цивилизације. Тако да православна цивилизација има шансу за заподевање борбе с атлантизмом.

У чему је кобна грешка Горбачова и Јељцина?
Грешка Горбачова била је у томе што су совјетски руководиоци гледали на свет чисто идеолошки. Геополитика је сматрана псеудонауком. Мислили су да ће им, пошто укину комунизам, Запад пружити руку помоћи. Али Запад је одговорио серијом моћних удара. Јељцин је био комуниста. Постао је пион у рукама проамеричке мреже утицаја. Они су његовим рукама растурили огромну земљу. Горбачов није схватао шта заправо ради. Јељцин је напола схватао. Владимир Путин у целини трезвено гледа на ствари. Али је много тога пропуштено. Још дуго нећемо моћи да дођемо себи. Русија је добила исувише болан ударац. И још: свест Руса је растројена, деморалисана. Па ипак ћемо покушати да још једном избијемо на историјску међу. Да подсетим, и пораз у Кримском рату такође је био озбиљан. И у доба Смутње, и под бољшевицима. Али смо се сваког пута дизали на ноге!

Распад СФРЈ је такође атлантистичког карактера.
То је више него очигледно. То је демонтажа националних држава, удар на православну земљу, лојалну Русији. Објавио сам 1992. године часопис „Елементи“,  број посвећен Србији и Југославији. Од тада се са геополитичког становишта ништа није променило. Све евроазијске теоријске алтернативе упропашћене су. Русија је изневерила Србију, а српска влада се понашала глупо да глупље не може бити! Само један јунак постоји – велики српски народ, који много волим.

У једном од бројних интервјуа који сте, између осталог, дали и Информативно-аналитичком порталу „опец.ру“ истичете да ће Русију спасити једино идеократија! Да ли се Запад тога плаши, и у којој мери?
Тај термин, идеократија, први су увели Евроазијци – Петар Савицки, Николај Трубецкој и други. Идеократија у суштини значи власт руководеће идеје – политику не треба да диктирају материјалне потребе и саможиве побуде, већ чиста идеја. Да, Запад се више од свега плаши идеократије у Русији! Ресурси Русије су огромни! Сада нису мобилисани. У режиму прагматичне владавине и не могу бити мобилисани. Међутим, постоје снаге и постоје идеје које су способне да мобилишу Русе. За Запад је то страшан сан. Права мора. Зато је идеократија блокирана са Запада кроз читаву мрежу њиховог утицаја у Русији, а та мрежа је још увек врло снажна.

Шта је то мрежни рат који се, тврдите, већ води против Русије?
Мрежни рат се води и против Русије и против осталог света. Видите, Сједињене Америчке Државе користе мрежне технологије да успоставе сопствене кодове понашања, културе, поимања света, што поготово делује на омладину, на обичне грађане. Заједно са техником усађују се истанчане психолошке смернице које надаље предодређују стереотипе понашања. То је систем кодирања! Стивен Ман, један од истакнутих теоретичара и практичара мрежног рата САД-а, назвао је демократију и либерализам „вирусима који се саморазвијају“.

Глобализација и њени инструменти! Концептуални инструмент глобализације данас је (метафорички) и исламизам, или је то наметнуто?
Не мислим да исламизам представља реалну претњу у свету. Таквим га чине Американци. Ислам реагује на глобализацију и бори се са њом како зна и уме. Муслимани данас себе сматрају цивилизацијом. И исправно чине. Ми не треба да се боримо са исламом већ против глобализације и против америчког империјализма. И ислам нам је у томе савезник.

Помињете „јеретике“ у 21. веку. Ко су они?
Какви то јеретици могу бити у цивилизацији антихриста? Да је то права хришћанска цивилизација, било би у моди да се говори о јеретицима, а данас су јеретици приграбили светску власт, и прогласили „јеретицима“ оне који су против глобализације и против САД-а. Управо тако поступа звер!

Свет је у опасности од тероризма. Тероризам се неретко злоупотребљава као модел – за реализацију геополитичке доминације, или као изговор за даље изазивање ратова, криза, прекрајање граница.
Човечанству прети опасност од САД-а који и јесте главни извор тероризма. Он сам изазива терор, како би на основу тога имао право да упадне било где. Терор против Русије је његових руку дело, САД преко трећих инстанци подржава и терористичку мрежу на Кавказу. Међународни тероризам – то је заправо мит!

Ко, колико и зашто манипулише „Ал Каидом“ и ко, заправо, стоји иза ове организације?
Иза „Ал Каиде“ стоји ЦИА. „Ал Каида“ је створена уз подршку Збигњева Бжежинског ради супротстављања СССР-у у Авганистану. Захваљујући измишљеном Бин Ладену, Американци имају „право“ да раде шта год хоће на читавој територији планете. „Ал Каида“ је екстериторијална, према томе су и антитерористичке акције САД-а такође екстериторијалне. Американци су већ објавили да Иран одржава везе са Бин Ладеном. Сутра ће објавити како Бин Ладен има викендицу у елитној Рубљовки у Подмосковљу.

Догађаји у Грузији, Украјини, Молдавији и Киргизији говоре у прилог Вашој тврдњи да Запад чини све да дестабилизује и подрије земље у руском окружењу. Нова попришта су још један корак ка Русији.
Догађаје које помињете сасвим су предвидљиви. САД жели да створи санитарни кордон око Русије – са Запада, Југа и Истока!

„Газпром“, је, напомињете, синоним за Русију. Будућност и моћ! Да се изразимо фигуративно, светском полицајцу се то не допада, јер САД не крије своје претензије – „Набуко“.
Данас је енергетика спрегнута са геополитиком. И битке за путање проласка гасовода и нафтовода су подједнако напете као некада битке између нација.

Не чини ли Вам се да Грчка скупо плаћа свој цех управо због сукоба са америчким гасним интересима. Немири, нереди, испланирана криза гута до јуче стабилну привреду, туризам…
То јесте чињеница! Грчка се понашала непокорно према САД-у. Али уз њену помоћ САД слаби ЕУ (Немачку и Француску). Истина, сада су у Грчкој Американци довели марионетску владу, и Атина предаје све положаје.

Колико је Русија у постојећим спољно-политичким околностима мотивисана да се озбиљније врати на Балкан?
Према мом мишљењу, Балкан засад није на дневном реду руководства Русије. Треба, разуме се, да средимо ствари око Северног Кавказа и Заједнице Независних Држава. Али ћемо се кад-тад вратити!

Не кријете велико поштовање према Србима. Какву улогу, према Вашем мишљењу, може да одигра српски народ, мали, и већ прилично ослабљен.
Ја Србе напросто волим. Због њихове унутрашње лепоте, због њихове одважности, због њихове трагичности. Због верности православљу, због српске несаломљивости. Уопште, једноставно волим, и то је важније од тога због чега! Срби нису мали народ, чим вас скупа са нама има 200 милиона! Не знам шта још можете да урадите. Али, убеђен сам, да ћете нешто учинити.

Можда сматрате да смо изгубили сваку битку, јер се много тога изменило на домаћој политичкој сцени. Они који су се заклињали у Космет, сада „певају европејске песме“ – додуше неусклађено.
Све сада зависи само од Русије. Од Србије и Срба више ништа не зависи. Да су Срби то макар делимично схватили, почели би да учествују у руској политици, а не у српској. А за „предају положаја“ не могу никог да осудим, премда ми садашњи проевропски политичари Србије нису симпатични. После онога што сте преживели, и пошто вас је Москва изневерила, немам право никог да осуђујем. Све зависи од Москве.

Српски народ је већ годинама у националној депресији, не види излаз, ни личност која би га извела из колонијалног и понижавајућег положаја.
Па то је потпуно разумљиво. Мислим да постоје два пута – укључивати се у европску политику у антиамеричком кључу, и у руску политику, такође у антиамеричком, антиатлантском православном кључу. Србин, за разлику од Руса, свугде остаје Србин. Зато, ако се у Отаџбини ништа не може учинити, треба тражити тачке где се може нешто учинити. Палестинске избеглице у Ирану су довеле ајатолахе на власт. Ако има активних Срба, нека иду у Русију или у Европу да се боре са САД-ом и агентима утицаја. Ратови од којих све зависи нису више у Србији.

О Србима на Косову и Метохији нико не брине! Не чини ли Вам се да на Балкану и даље – „треба да ври“! Чак је и Српска православна црква претрпела жесток ударац.
На жалост, врило је и вриће! Треба чинити све могуће како би се помогло Србима на Косову и Метохији. Република Српска, коју сам посетио 1992. године, предиван је крај, као и људи који тамо живе. Дај Боже да сви издржимо! Што се тиче коментара о удару на Српску православну цркву – да, по среди је удар и на СПЦ, али се то и могло очекивати. Треба да знамо да ми имамо посла с непријатељем не само физичким, већ и духовним!

Можда ће вам се чинити крајње песимистички, али да ли се по Вашем мишљењу спрема „брисање“ Србије као целовите државе са мапе света. Регионализација, изазивање кризе у Рашкој области, источној Србији, проблем Војводине.
Мислим да се неће зауставити док не докрајче Србију. Сада је у моди изазивање етничких сукоба чак и у оквиру једне куће. За то су Американци прави мајстори! Али опет понављам – ту већ мало тога зависи од самих Срба. Треба се својски разбеснети на непријатеље како би се овладало свим умећима и изистински започела борба против њих. Они нас надигравају не само снагом, већ и умом. Али нас зато нико не може спречити да развијамо свој ум и користимо га против непријатеља. Ако нема могућности да се победи непријатељ у маломе, можда се може размислити како га надвладати у великом. Давид и Голијат – не треба се плашити таквих великана! Само му треба пронаћи слабо место. Мислим да треба спремати мрежну армију новог поколења – православну, словенску, српску, руску.

Братска Русија нам је далеко. Куда иде Србија, куда Русија? Да ли је Евроазија једино решење?
По мом мишљењу, Русија долази себи исувише споро. Недопустиво споро! Русија не може, а да не буде велесила, иначе је неће бити. Србија је сада у ужасном положају – ништа не дају ни одважност и непоколебљивост, ни попустљивост и компромиси. Евроазија је једино решење и за Србе и за Русе, и за Грке и за Иранце, и за Турке и за Европљане. Нас нападају глобално, и дужни смо да узвратимо глобалним одговором. Све је, уосталом, у рукама Господњим. „Ништа није изгубљено док није изгубљено све“ (К. Малапарте). И још: „Ко издржи до краја, тај ће се и спасити“.