Верујемо да је вакуум космоса у еквилибријуму, што значи да је прошао читав руг могуће ентропије… али, шта ако се само претвара да је тако?

Коронавирус и распад светског поретка

Последње две деценије ишчекујемо нешто судбинско, нешто бесповратно и одлучујуће. Можда ће ова епидемија вирусом корона бити то.

Рано је за прецизне закључке, али неки геополитички и идеолошки елементи су можда већ прешли тачку без повратка.

Епидемија коронавируса представља крај глобализације. Отворено друштво је зрело за инфекцију. Свако ко жели да растури државне границе припрема територију за потпуно уништавање човечанства. Можете се насмејати, наравно, али људи у белим ‘хазмат’ оделима зауставиће непримерени смех. Само нас затвореност може спасити. Затвореност у свим чулима - затворене границе, затворене економије, затворено снабдевање робом и производима, што је Фихте назвао "затвореном трговачком државом". Сороша би требало линчовати, а Фихтеу подићи споменик. То је прва лекција.

Друга: вирусом корона, стигло се до последње странице либерализма. Либерализам је учинио да се вирус у сваком погледу лакше шири. Епидемија захтева унишавање свих разлика. Либерализам је вирус. Биће потребно да прође још мало времена, а либерали ће бити називани ‘лепрозним’, заразним ‘манијацима’ који позивају на плес и забаву усред заразе. Носилац коронавируса је либерал и његов заштитник. А ово ће бити посебно тачно, ако се испостави да је вирус, као биолошко оружје, створен у Сједињеним државама, ‘тврђави либерализма’. Друга лекција: либерализам убија.

Треће: критеријуми за успех и просперитет земаља и друштава се драматично мењају. У борби против епидемије, нити ће Кину спасити богатство, нити Европу социјални систем, нити ће одсуство социјалног система спасити Сједињене државе (највећу светску војну и финансијску силу). Чак ни Ирану од помоћи нису духовна вертикала и режим. Коронавирус је одсекла читав врх цивилизације – нафте, финансија, слободне размене, тржиште, поптуну надмоћ Фед банке… светске вође су беспомоћне. Сад ће наступити поптуно другачији критеријуми:

- поседовање антивируса
- способност самосталног спровођења живота за себе и своје вољене у условима максиалне затворености.

Испуњавање ових критеријума значи преиспитивање свих вредности. Вакцина је у окружењу оних који су највероватније развили вирус, па је стога непоуздано решење. Међутим, затварање и прелазак на самодовољност је нешто што свако може учинити, мада то захтева многополарност. Малим пољопривредним добрима и природном разменом може се  преживети свеукупни распад свега.

Дакле, који би били следећи логични кораци након победоносног марша коронавируса широм планете? У најбољем случају, појављивање неколико релативно затворених светских зона - цивилизација, великих простора или, у најгорем случају - свет Мед Макса и Резидент ивил. Руска серија ‘Епидемија’ постаје стварна пред нашим очима.

Богови куге

Почињем да разумем зашто су у неким друштвима богови куге били поштовани и обожавани. Долазак куге омогућава потпуно обнављање друштва. Епидемија нема логике и не штеди нити племиће, нити богате, нити моћне. Неселективно уништава све и враћа људе једноставној чињеници бивања. Богови куга су најпоштенији. О томе је писао Антонин Арто, упоређујући позориште са кугом. Сврха позоришта према Артоу, јесте да, уз сву могућу окрутност, врати човека чињеници да он јесте, да је овде и сада - чињеница коју упорно и доследно настоји да заборави. Куга је егзистенцијална појава. Грци су Аполона Сминтеја називали ‘Мишјим богом’, а његовим стрелицама су приписивали моћ доношења куге. Тако почиње Илијада, што је општепознато.

То би урадио Аполон, ако би погледао савремено човечанство - банкаре, блогере, репере, посланике, канцеларијске службенике, мигранте, феминисткиње ... о томе се ради.

Буњуел је направио филм ‘Анђео уништења’, који је мање-више о томе.

Како наступа крај света

Могу се, такође, приметити елементи епидемије који наговештавају да су је створили људи, како би Западу омоућила или да вирус користи против геополитичких противника (што објашњава Кину и Иран, али не Италију и остале) или да епидемија буде почетак циљаног истребљења свих тих милијарди људи вишка, вакцином, коју су произвели ‘напредак’ и ‘отворено друштво’, према мерилима уског круга. У овом случају, може се испоставити да су ‘богови куге’ прилично специфични представници глобалне финансијске елите, која је одавно препознала ‘границе раста’. Али, чак и у овом случају – посебно ако се не ради о почетку свеобухватног глобалног геноцида, већ само о тесту - закључак је исти: они који се представљају да као имају одговорност за људска друштва, нису оно за шта се представљају.

Либерализам је само изговор за масовно истребљење, каква је била колонизација и ширење стандарда модерне западне цивилизације. Глобалне елите и њихове марионете можда рачунају да ће преживети уз вакцину, али нешто упућује да баш ‘у том грму лежи зец’.   Вирус се може понашати неодговарајуће, а процеси који су започели на цивилизацијском нивоу, па чак и појединачним непредвидивим спонтаним догађајима, могу пореметити њихове пажљиво осмишљене планове.

Можда читава светска економија неће пропасти за неколико месеци, али чини се да се креће управо у том смеру ..

Све што савремени људи сматрају ‘одрживим’ и ‘поузданим’ је чиста илузија, коронавирус то показује јасно и живописно. У ствари, након што се логика онога што се догађа настави даље развијати, могли бисмо видети како се свет завршава - барем свет који смо познавали или познајемо. А, истовремено ће почети да се назиру и прве контуре нечег другог.

Материја је угрожена

Занимљиво је да су се, упоредо са коронавирусом, који је, у извесном смислу, постао субјекат цивилизације, појавиле и расправе у научној заједници о ‘мехурићима ничега’, оживљавајући неке хипотезе чувеног физичара Едварда Витена, једног од главних теоретичари феномена ‘суперструна’.

Према идејама савремених физичара, ‘мехури ничега’ могу настати из ‘лажног вакуума’, тј. вакуума који само изгледа да је достигао стабилност, а, у ствари, није. У десетодимензионалном свету (са четири обичне мерне димензије и још шест, присутних путем сабијања), такви ‘мехурићи ничега’ су прилично вероватни. Ако настану, они могу усисати галаксије у ништа и прогутати Универзум. Ове вртешке настале од нестабилних вакуума остављају добар утисак.

А, опет, као и у случају коронавируса, кажу да се “ништа лоше не догађа, све је под контролом”. Представници научне елите нас уверавају да су шансе за појаву ‘мехурића ничега’ смешно мале.

Али, чини ми се да и није баш тако. Напротив, нису смешно мале прилично су значајне. Савремени свет је управо један такав ‘мехурић ничега’, који брзо расте, упијајући смисао и растварајући бивање: либерализам и глобализација су његови најживописнији изрази. Коронавирус је, такође, мехурић ничега.

Сâма природа овог вируса је занимљива (иако не подносим појам ‘природе’, нема ничег бесмисленијег). Она је нешто између живог бића – има ДНК и РНК -и минерала (нема ћелије). Међутим, највише подсећа на неуралну мрежу или, чак, на вештачку интелигенцију. Или је ту или није, жива или нежива… управо је то ‘неуравнотежени вакуум’, који стара оне ‘мехуриће ничега’.

Верујемо да је космички вакуум уравнотежен, дакле да је прошао читав циклус могућих ентропија ... али, шта ако се то само тако чини?

Када чујете причу о пијаци у Вухану и замислите борбу слепих мишева са отровним змијама, њихову жестоку размену заразе и убојитим микроскопским стрелицама не-бивања у облику круне, немогуће је ослободити се слике мехурића ничега . Исти осећај изазива пад цена нафте и пад индекса акција. Чак и рат - својом посебношћу и егзистенцијалним буђењем - не спашава нас од напада ничега, јер је мотивација модерних ратова тако дубоко уплетена у материјалне, финансијске и корумпиране интересе, изгубивши првобитну чистоту: непосредни сусрет са смрћу. Он служи само као још један балон ничега, испуњавајући упутства, да се материја доведе до потпуног заборава.

Куга као догађај ('event')

Да ли је могуће очекивати да ће човечанство, након суочавања са коронавирусом, донети одговарајуће закључке, смањити глобализацију, избацити либерална сујеверја, зауставити миграције и окончати опсцене техничке изуме који урањају све дубље и дубље у бескрајне лавиринте материје ? Одговор је сасвим јасно - не. Сви ће се зачас вратити својим старим навикама, пре него што лешеви и буду сахрањени. Чим – и, ако - тржиште оживи, а Dow Jones се пробуди, све ће се вратити у нормалу. Наиван је онај који мисли другачије. Али шта то значи? То значи да ће се чак и епидемија овог обима претворити у несрећни неспоразум. Нико неће разумети значење доласка богова куге, нико неће размишљати о ‘мехурићима ничега’ и све ће се понављати изнова и изнова, све док се не достигне тачка одакле више нема повратка.

Ако неко пажљиво уочава проток времена, требало би да буде јасно да смо веома близу те тачке.