DA LI SU SAD SU VEĆ PRIMENILE NUKLEARNO ORUŽJE U AVGANISTANU I IRAKU

DA LI SU SAD SU VEĆ PRIMENILE NUKLEARNO ORUŽJE U AVGANISTANU I IRAKU

Posle Seulskog samita o nuklearnoj bezbednosti postalo je jasno da se SAD pridržavaju starog manira, koji datira još iz 1945. godine – dati sebi pravo monopola na korišćenje nuklearnog oružja putem uvođenja u međunarodno pravo programa o neširenju nuklearnog naoružanja i prihvatanja novih restriktivnih mera, koje se između ostalog odnose i na Rusiju. To dvoje je skupa trebalo da dovede do ponovnog uspostavljanja nuklearne svemoći SAD u svetskim razmerama.

Govoreći o vezi između američkih korporacija i Pentagona, Mišel Hosudovski je u svojoj novoj knjizi „Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclears War” napisao da je Kongres SAD 2003. godine dao „zeleno svetlo” za primenu taktičkog nukleranog oružja u konvencionalnim ratovima, što je, prema mišljenju kongresmena, “potpuno bezopasno za civile”. [1]

I zaista, posle bacanja dve američke atomske bombe na Japan, vojna atomska tehnologija je otišla toliko daleko, posebno kada imamo u vidu municiju male i ultramale snage. Još krajem pedesetih godina u SAD je razvijeno oružje “nuklearna vintovka” – The Davy Crocket – što je predstavljalo najmanji nuklearni sistem domata od 4,5 kilometra. [2] Njena masovna upotreba u Zapadnoj Evropi bila je predviđena za slučaj iznenadnog napada Sovjetskog Saveza.

Sada se u naoružanju armije SAD nalazi oko 3.400 nuklearnih bojevih glava različite snage (od čega je oko 2.000 raspoređeno). To oružje omogućava korisniku da podesi željenu moć nuklearnih glava za korišćenje u različitim situacijama (na primer, smanjena moć municije može se iskoristiti za nanošenje udara na protivnika u neposrednoj blizini svojih suvozemnih i pomorskih snaga, kao i na teritoriji ili akvatoriji savezničke ili neutralne države).

Ta municija može da se prenese i putem bespilotnih letilica. Ako današnje američke udarne bespilotne letelice MQ-9 REAPER mogu da nose do 14 raketa AGM-114 Helfajer klase vazduh-zemlja, od kojih je svaka od 50 kilograma težine, onda je apsolutno moguće njima pridodati i neveliki arsenal nuklearnog taktičkog naoružanja.

ANALIZA KRATERA U LIBANU Pritom, savremeno nuklearno taktičko naoružanje može u intenzivnom konfliktu stvoriti iluziju njegovog odsustva ako se ono primenjuje zajedno sa konvencionalnim naoružanjem.

Na primer, ruski vojni stručnjaci pretpostavljaju da je nuklerano oružje novog pokolenja bilo primenjeno u Libanu u julu 2006. godine za vreme operacija protiv Hezbolaha. Tada je izraelska armija primenila takozvane protivbunkerske bombe. Pritom su u uzorcima od kratera bombi otkriveni tragovi obogaćenog uranijuma. Istovremeno je utvrđeno da radioaktivna fizija nije praćena gama-zracima i obrazovanjem izotopa cezijuma 137, a visoki nivo radijacije unutar kratera na udaljenosti od samo nekoliko metara bio je manji za otprilike polovinu. Ovde nije isključeno da je oružje moglo biti dostavljeno u Izrael iz SAD specijalno za njegovu probu u tim borbenim uslovima.

Postoji i veoma važna pravna nijansa. Čista termonuklearna municija danas nije zabranjena ni jednim važećim međunarodnim ugovorom i formalno postoje uslovi za njenu primenu na istom nivou kao kad je u pitanju obično visokoprecizno naoružanje, koje nuklearno naoružanje znatno prevazilazi po svojoj rušilačkoj moći. Među stručnjacima još ne postoji jedinstven stav o tome, koliko su daleko otišle SAD i druge države u procesu razrade čiste termonuklearne municije. Kako tvrde stručnjaci sa jednog od istraživačkih instituta Ministarstva odbrane Ruske Federacije, novo nuklearno naoružanje nalazi se izvan pravne regulative svih postojećih međunarodnih ugovora, povezanih sa istraživanjem, širenjem ili primenom nuklearnog naoružanja. [3]

Nešto slično govorilo se i posle 11. septembra 2001. godine. Istražujući incident sa rušenjem kula bliznakinja u Njujorku, mnogi stručnjaci iz različitih zemalja došli su do zaključka, da je pad kula bliznakinja (zajedno sa trećom, koja je slabo figurirala u zvaničnim izveštajima na BBC) bio izazvan nevelikim termonukleranim eksplozijama. [4] Zagovornici ove verzije ukazuju na registrovane seizmičke potrese toga dana, kao i na naknadu smrt od raka vatrogasaca i policajaca, nastalu sledećih godina, koji su bili na mestu nesreće.

U međuvremenu, u SAD je tokom debate o ugovoru za START-3 i o instaliranju sistema protivraketne odbrane u Evropi, praktično završena reorganizacija Globalnog komandovanja udarnog vazduhoplovstva SAD (Air Force Global Strike Command). Zvanično pregrupisavanje snaga završeno je u decembru 2011. godine i sada će se pod upravom reorganizovanog komandovanja nalaziti i strateške nuklearne snage vazduhoplovstva SAD. [5]

VEBEROVA IZJAVA U tom kontekstu, jedna od izjava Endrju Vebera, zamenika ministra odbrane SAD, o nuklearnom, biološkom i hemijskom odbrambenom programu, o primeni nuklearnog oružja od SAD, ima dvostruki smisao. „Neki govore“, primetio je Veber, „da mi nikad ne primenjujemo nuklearno oružje. Istina se sastoji u tome da mi nuklearno oružje primenjujemo svakodnevno da bi svet bio bezbedan”. Naravno, reč „primenjujemo” (u originalu „use”) može se prevesti kao „koristimo”, „imamo posla sa”. Ali posle nedavne izjave Pitera Ira, američkog konsultanta i analitičara za Bliski Istok, da su SAD primenile nuklearno taktičko naoružanje najmanje jednom u Iraku i nekoliko puta u Avganistanu – u planinama Tora Bora (i za ovo grubo kršenje Ženevske konvencije ovlašćenje su dali predsednici SAD, zbog čega oni predstavljaju ratne zločince) [6] – rasuđivanja poput ovog koje je izneo Veber dobijaju znatno zlokobniji smisao.

Postoji pretpostavka da je reorganizacija Globalnog komandovanja udarnih vazduhoplovnih snaga SAD povezana sa zadatkom dostizanja neophodne elastičnosti, koja će SAD omogućiti primenu taktičkog nuklearnog naoružanja po celom svetu. Ako je to oružje bilo primenjeno u Libanu, Iraku i Avganistanu, šta sprečava SAD da ga primenjuju i na drugim mestima?

_________

Napomene:

[1] Chossudovsky M. Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclear War. GlobalResearch, 2012

[2] Юferev S. Ulьtrakompaktnoe яdernoe oružie – bezotkatnaя puška «Dэvi Krokett» (ultrakompaktno nuklearno oružje – bestrzajni top)// Voennoe obozrenie. 28 oktяbrя 2011. http://topwar.ru/7994-ultrakompaktnoe-yadernoe-oruzhie-bezotkatnaya-pushka-devi-kroektt.html

[3] Kretinin V., Kotomin A., Šuškov A. «Čistoe» termoяdernoe oružie: mif ili realьnostь? (“Čisto” termonuklearno oružje: mit ili realnost?) Armeйskiй vestnik. 06.06.2011. http://army-news.ru/2011/06/chistoe-termoyadernoe-oruzhie/

[4] Na primer, sm.: 11 sentяbrя: termoяdernый snos Vsemirnogo Torgovogo Centra v Nью-Йorke.(11. septembar: termonuklearno rušenje Sveetskog Trgovinskog Centra u Njujorku)//Ящik Pandorы. 21 sentяbrя 2011.http://pandoraopen.ru/2011-09-21/11-sentyabrya-termoyadernyj-snos-vsemirnogo-torgovogo-centra-v-nyu-jorke/

[5] Stein V. CSAF signs munitions realignment program action directive. 11/28/2011http://www.afgsc.af.mil/news/story.asp?id=123281370

[6] http://www.presstv.ir/detail/212827.html

Prevod Ranko GOJKOVIĆ