liberalism

Критика либерализма и парламентаризма код Карла Шмита

После распада СССР-а и неуспеха реал-социјалистичког експеримента, либерализам је после једног дужег периода маргинализације поново постао доминантна мисао. Његова доминантност показивала се пре свега у економији када се за све невоље препоручивао лек слободног тржишта, али и у политици када се поново јавила мисао да је најбоља држава она која најмање влада. Такав либерализам је у социјалистичкој (комунистичкој) мисли изгубио достојног противника, јер више није у стању да представља реалну алтернативу систему либералне демократије и слободном тржишту. Ипак, либерализам је поново открио свог старог противника препознавши га у Карлу Шмиту, који дефинитивно потпада под, поперовски речено, „непријатеље отвореног друштва“. Како примећује Цветићанин „Шмит је постао актуелан, зато што је постао опасан.“ Овакав Шмит који је опасан по либерализам постаје поново интересантан новој десници, која остаје на антилибералним позицијама, старе, примордијалне деснице.

Либерализам као тоталитарна идеологија

 Шта је доминантна идеологија савременог Запада и његове геополитичке авангарде - САД? Ово питање погађа сваког од нас. Будимо отворени: ми смо изгубили у глобалном геополитичком сукобу и зато смо дужни да знамо прецизно и строго - ко је господар у новим условима планетарног распореда снага, какве су основне црте његовог погледа на свет, шта он мисли о свету, историји, судбини човечанства, о нама самима?

То је неопходно свима - и онима који имају намеру да се помире са судбином и покорно служе новим господарима, и онима који одбијају да прихвате овакво стање ствари и теже устанку и освајању нове геополитичке слободе.