KO SU U STVARI SAJBER DISIDENTI

KO SU U STVARI SAJBER DISIDENTI

Teško je reći gde se prvi put pojavila ova nova vrsta boraca protiv vlasti. Jedino što se zna to je da su obrazovanju društva sajber-disidenata doprineli Reporteri bez granica. Važan događaj u formiranju te organizacije predstavlja i određivanje Svetskog dana borbe protiv sajber-cenzure 2008. godine, koji se obeležava 12. marta. Iste te godine predstavnici navedene organizacije pokušavali su da prekinu ceremoniju paljenja olimpijske vatre za igre 2008. u Pekingu. [1]

Agentura Reportera bez granica sakuplja informacije na licu mesta i šalje ih onima koji obrađuju podatke dobijene iz različitih izvora, posle čega se materijal prevodi na engleski i tako obrađena informacija preko interneta širi. Video snimci i fotografije se ubacuju na Facebook i fotoblogove.

Slično Fridom hausu i ostalim sličnim borcima za demokratiju, Reporteri bez granica imaju i svoj indeks sloboda. U izveštaju koji su nazvali „Spisak neprijatelja interneta“ u prošloj godini među njih su dospeli Bahrein, Belorusija, Burma, Kina, Kuba, Iran, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Sirija, Turkmenistan, Uzbekistan i Vijetnam. Interesantno je da su obični novinari, prema Reporterima bez granica, izdvojeni od blogera, što govori o specijalnom statusu i ulogama aktivista mreže.

Da bi podstakli svoje informatore, Reporteri bez granica osnovali su „Nagradu stanovnika mreže“ od 2.500 evra. Nju dobijaju obični građani iz zemalja u kojima se preduzimaju pokušaji demontiranja postojećeg režima. Tako je 2010. godine nagradu dobio informator iz Irana, 2011. iz Tunisa, a 2012. iz Sirije. Sponzor te akcije je Google, čiji predstavnici prisustvuju ceremoniji uručenja nagrade. Interes ove kompanije u podržavanju sajber-disidenata je direktno povezan sa komercijalnom dobiti: produkcija Google-a, kako navode Reporteri bez granica, se blokira u 25 od 125 zemalja u kojima ta kompanija radi. Prema tome, mora se iznutra izvršiti pritisak na vlade zemalja koje blokiraju njihovo prisustvo tako što će se podržavati opozicija takvih zemalja, i to pod izgovorom da se štiti sloboda reči u virtuelnom prostoru.

Alijansa Googlea i vlade SAD se davno složila. I, kao i u ostalim velikim kompanijama SAD čije vođstvo dolazi iz Stejt departmenta i Pentagona, i ovde radi kadrovska vrteška. Na primer, u martu ove godine se saznalo da Regina Dunkan, direktor perspektivne odbrambene agencije DARPA, prelazi u Google. [2]

Uostalom, te iste 2008. godine, kada su Reporteri bez granica izmislili Dan borbe sa sajber-cenzurom, u SAD je osnovana međunarodna organizacija sajber-disidenata –Cyber Dissidents.org [3]. Sajber-disidenti pozivaju sve koji žele da im pristupe. Očigledan je tu prst SAD. Pretpostavlja se da je Vašington rešio da uzme u svoje ruke globalno upravljanje protestima. Server na koji je smešten sajt sajber-disidenata nalazi se u SAD – u Arizoni. Nezavisne snage Source Watch navode da je pomenuta organizacija neokonzervativna [4].

CYBER DISSIDENTS I POLITIKA To potvrđuju i podaci o liderima organizacije. Dejvid Kejs, direktor i koosnivač Cyber Dissidents je radio kao koordinator programa u Adelsonovom Institutu strateških istraživanja i bio pomoćnik ambasadora u UN. Veza sa neokonzervativcima je i u tome što se Kejs štampa u njihovim izdanjima – „The Wall Street Journal“, „The New Republic“, „National Review“, „Commentary“, „Daily Beast“, „The Jerusalem Post“. Takođe, trebalo bi da se zna da Kejs ima diplomu stručnjaka za diplomatiju telavivskog univerziteta i predstavlja osnivača pokreta Students Against Dictators.

A Nir Bombs, koji u organizaciji predstavlja drugog čoveka, radio je u Ambasadi Izraela u SAD i bio na dužnosti zamenika predsednika i direktora programa Fonda za zaštitu demokratija, neokonzervativnog mozga Vašingtona, u kome se on sve do sada vodi kao istraživač.

Na sajtu CyberDissidents.org nisu navedeni izvori finansiranja organizacije, ali postoji podatak da je Kejs povezan sa Phillips Foundation [5] – još jednom nevladinom strukturom iz Vašingtona (u savetu te strukture je i Beki Norton Danlop, zamenik predsednika Heritage Foundation), koja se bori za on-lajn novinarstvo, američku kulturu, slobodno društvo i slobodna tržišta.

Cyber Dissidents se takođe bavi i mobilizacijom američkih studenata koje poziva za sajber-propagatore i, moguće je, hakere. Poslednji poziv američkim studentima je bio da podrže slobodu na Bliskom Istoku [6] i otkriju arapske i iranske blogere. Očigledno mešanje vođstva Cyber Dissidents u politiku Izraela i pokret Students Against Dictators, jak interes za Bliski Istok i za proteste mladih u Tunisu, Egiptu i Libiji govore sami za sebe.

Rad sajber-disidenata je povezan sa širenjem dezinformacija o vladama država čiji su oni državljani. Na primer, u Venecueli su opozicioni „internetici“ počeli vrlo usmereno da šire bajke o antisemitizmu Uga Čavesa i državnoj podršci organizacija kao Hamas i Hezbolah, zatim o tome da su te organizacije prisutne u Venecueli (u anonimnim publikacijama ih zovu terorističke) [7].

Mada se SAD bore za jasna pravila u sajber-prostoru, kontrolu interneta i mada sebi daju svakakva prava [8], iste takve postupke drugih država Vašington tumači kao sužavanje prava i sloboda. U interesantnom članku Stivena Kaufmana, koji je smešten na sajt vlade SAD, na sedam jezika objašnjava se da je potrebno da se sa interneta ukloni cenzurisanje, opisuje se kakvi veb-sajtovi postoje, video-snimci na YouTube, instrukcije i ostali materijali kojima se daju saveti, iznosi iskustvo i instrukcije za korišćenje anonimajzera, proksi-servera, sredstava za zaobilaženje prepreka i drugih instrumenata koji služe da bi vlast pratila rad korisnika interneta. U članku se direktno kaže da „Stejt department finansira nevladine organizacije radi vršenja obuke u zemlji ili radi širenja novih instrumenata. Tekući programi iz oblasti građanskog društva i državne uprave, kao što su novinarski kursevi, dobijaju nove dopune osnovnih programa. Novinari početnici i aktivisti ne uče samo kako da se što efikasnije koristi internet već i kako da ga koriste što sigurnije“ [9]. Na istom mestu se poziva na priručnik „Kako da se na internetu zaobiđe cenzura“ [10], napisan na devet jezika, između ostalih i na ruskom, i na međunarodnu organizaciju „Kolektiv taktičke tehnologije“ [11].

LIBERALNI TEMELJI Ta organizacija, koja je formirana 2003. godine, uči kako da se savremena tehnologija koristi za širenje informacija, povezivanje i političku propagandu. Ona ima filijale u mnogim zemljama a seminari na različite teme koje organizuju usmereni su na aktiviranje novih mreža aktivista ili na korišćenje mobilnih gedžeta u uličnim revolucijama. Kao što i treba očekivati, među donatorima koji omogućuju rad toj organizaciji su Fordov fond, Sorošov Institut za otvoreno društvo i niz drugih čija su sedišta u SAD.

Jedan od temelja sajber-disidentstva je ideologija liberalizma, tačnije njen novi oblik koji ima veze sa virtuelnim prostorom. Jer, u vreme kada je stvoren internet, mreža se shvatala kao novi predivan svet slobode u kome ne postoji nikakva kontrola države. Jedan od savremenih ideologa sajber-liberalizma Milton Miler smatra da se „denacionalizovani liberalizam bori za opšte pravo na dobijanje i širenje informacija bez obzira na državne granice i slobodu komuniciranja, a razmenu informacija posmatra kao primarni element izbora pojedinca, kao i društveno-političke aktivnosti“. Prema Milerovom mišljenju, denacionalizovani liberalizam teži da internet korisnike pretvori u politički sistem koji će obuhvatiti ceo svet.

Miler predlaže da se virtuelni prostor politizuje po čisto zapadnom liberalnom ključu. U knjizi koja je posvećena državama, upravi i mrežama on piše: „Moramo da nađemo načine za prevođenje klasičnih liberalnih prava i sloboda u upravljačku strukturu, koja odgovara internet globalnoj mreži. Tamo ne može da bude sajber slobode bez političke pripadnosti, usmerene na određivanje, zaštitu i institucionalizaciju prava i slobode ličnosti u transnacionalnim srazmerama [12]. Faktički, imamo posla sa ideologijom ukidanja države i uvođenja globalne uprave“.

U različitim zemljama sa sajber-disidentima se bore na različite načine. Na primer, u Kini postoji zakon prema kome takve osobe šalju u zatvor. Sada, prema podacima Reportera bez granica, u Kini je po zatvorima bilo 68 blogera i 30 novinara. Rusije, tek da znate, u toj statistici nema.

Što se tiče Kine i njenih načina da se sačuva, tamo je – kako smatraju zapadni eksperti – odavno postavljen Veliki kineski Brandmauzer, kroz koji se filtriraju sve ulazne i izlazne informacije. Na međunarodnom zakonodavnom nivou Kina se, zajedno sa Rusijom, zalaže za postavljanje jasnih pravila o ponašanju u sajber-prostoru, ali se njihovi predlozi ignorišu. Kina je, ne brinući o Zapadu, u martu 2012. uvela obaveznu registraciju svih blogera i zvanično zabranila anonimnost na internetu.

Da bi se u slučaju pobuna kontrolisala situacija, postoje dva načina: da se isključe kanali veze, kao što je to bilo u Libiji ili da se informacije filtriraju i da se love provokatori, kao što je to činila policija Njujorka i Londona u vreme nemira na ulicama tih gradova.

A najbolje rešenje u odnosu na antidržavnu internacionalu, koje bi važilo za virtuelni prostor, predstavljalo bi formiranje alternativnog sajber prostora za koje bi postojala utvrđena pravila igre.

__________

Napomene:

[1] Paljenje olimpijske vatre su pokušali da ometu Reporteri bez granica 24. 03. 2008. Pogl.:http://www.eer.ru/archive/10481.html

[2] Noah Shachtman, Exclusive: Darpa Director Bolts Pentagon for Google. March 12, 2012.http://www.wired.com/dangerroom/2012/03/dugan-darpa-google/

[3] http://www.cyberdissidents.org/

[4] http://www.sourcewatch.org/index.php?title=Cyber_Dissidents

[5] http://www.thephillipsfoundation.org

[6] http://www.cyberdissidents.org/ourstudentmovement.html

[7] Venezuela, el centro de operaciones de Hezbollah mas grande del continente americano. 10 julio 2011.http://www.minutodigital.com/2011/07/10/venezuela-el-centro-de-operaciones-de-hezbollah-mas-grande-del-hemisferio/

[8] Pogl.http://www.fondsk.ru/news/2011/05/18/terra-americana-v-kiberprostranstve.html

[9] Stiven Kaufman: Kako da se obezbede sopstvena bezbednost i sloboda uz korišćenje sredstava veze, 10. 11. 2011.

[10] http://www.howtobypassinternetcensorship.org/ru.html

[11] http://www.tacticaltech.org

[12] Milton L. Mueller, Networks and States: The Global Politics of Internet Governance. MIT Press, 2010.