The Fourth Political Theory

beyond left and right but against the center

Rusija je očarana Srbijom. U nečemu smo zadivljujuće slični, podjednako beskrajni, razbarušeni, obuzeti uzvišenim stamenim kretanjem u začuđeno nacionalno neodređeno nešto… Srbi kao i Rusi pate od mističnog rodoljublja: vrednost svoje zemlje doživljavamo kao dragocenu ikonu - ne daj Bože da se delić odlomi, kako bi se samo žalosno unakazio nebeski lik. Naša zemlja je neprikosnovena, sveta. I laćamo se čvrstih slovenskih vena da bismo je, otvorenu, nezaštićenu, pokrivenu maglovitom koprenom raja, zalili našom vrelom supstancom bitka.

Sloveni… Neprecizan pojam. Rusi i Srbi nisu prosto Sloveni; oni su nešto više, mnogo, mnogo više… Poverena nam je tako velika istina, koja još nije izašla na videlo, još se nije oglasila, ali nas iznutra muči i prlji žarkim, vatrenim, krvavim ognjem… Nikada i nigde nisam video zemlju lepšu od Svete Srbije, nisam video lepše stasite gorde ljude. 

Čak i ako je u centru sve paralisano, sve u pometnji i neverici, mnogo toga zavisi od onih stražara koji, premda zaboravljeni na najisturenijem položaju, i dalje izvršavaju svoju dužnost – jer, naredbu za povlačenje nisu dobili, ili se možda prave da je nisu dobili. Imam u vidu upravo Srbe, prave Srbe, one Srbe koje tako duboko i tako iskreno vole svi Rusi – bilo da išta znaju o njihovoj kulturi i istoriji ili ne. Treba još sasvim malo da istrajemo. I možda ćemo još i doživeti onaj trenutak kada će se Vavilon savremene postmodernističke civilizacije srušiti i vetar istorije ga razvejati u prah i pepeo. Verujem u to“.
Ovo je deo predgovora knjige „Geopolitika postmoderne“ Aleksandra Dugina, koja je nedavno objavljena u Moskvi. Prevedena je i na srpski jezik. Dr Dugin je devedesetih godina objavio vredno delo „Osnovi geopolitike“, teorijski podelivši geostrategijski prostor u svetu na atlantistički (SAD) i evroazijski, koji treba da predvodi Rusija. Na taj način, na naučnim osnovama, razobličio je suštinu američke dominacije i ukazao koliko je za čovečanstvo bitna moć pravoslavne Rusije.
Dr Dugin iz ugla priznatog naučnika, geostratega govori za „Pečat“ o sve težim prilikama u svetu, značaju moćne Rusije, i o vrlo nezavidnom, kako upozorava, „užasnom položaju Srbije“!

Posle Seulskog samita o nuklearnoj bezbednosti postalo je jasno da se SAD pridržavaju starog manira, koji datira još iz 1945. godine – dati sebi pravo monopola na korišćenje nuklearnog oružja putem uvođenja u međunarodno pravo programa o neširenju nuklearnog naoružanja i prihvatanja novih restriktivnih mera, koje se između ostalog odnose i na Rusiju. To dvoje je skupa trebalo da dovede do ponovnog uspostavljanja nuklearne svemoći SAD u svetskim razmerama.

Govoreći o vezi između američkih korporacija i Pentagona, Mišel Hosudovski je u svojoj novoj knjizi „Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclears War” napisao da je Kongres SAD 2003. godine dao „zeleno svetlo” za primenu taktičkog nukleranog oružja u konvencionalnim ratovima, što je, prema mišljenju kongresmena, “potpuno bezopasno za civile”.